Razlika između izmena na stranici „Likvor”
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Likvor-cns.jpg|330px|d|mini|Likvor (crveno): lumbalna punkcija likvora (8)]] | [[Slika:Likvor-cns.jpg|330px|d|mini|Likvor (crveno): lumbalna punkcija likvora (8)]] | ||
| − | ''' | + | '''Likvor''', moždanokičmena ili cerebrospinalna tečnost (''liqor cerebrospinalis'') je tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi koja ispunjava šupljine svih [[moždane komore|moždanih komora]] i [[kičmeni kanal|kičmenog kanala]] i kod čoveka se nalazi u prostoru između meke (''pia mater'') i paučinaste [[moždanice]] (''arachnoidea'') nazvanom subarahnoidalni prostor. Taj prostor je na pojedinim mestima proširen u cisterne koje su pogodne za [[punktiranje]] likvora. Likvor ima zaštitnu ulogu jer, kao vodeno jastuče, sprečava povrede nežnih moždanih delova. |
==Sastav i uloga== | ==Sastav i uloga== | ||
Likvor je po sastavu veoma sličan [[krvna plazma|krvnoj plazmi]], osim što ne sadrži [[eritrocit]]e, a [[limfociti|limfocite]] samo u malim količinama kod čoveka ne više od 5 ćelija po 1 m<sup>3</sup>. Takođe, količina belančevina u likvoru je manja nego u plazmi. | Likvor je po sastavu veoma sličan [[krvna plazma|krvnoj plazmi]], osim što ne sadrži [[eritrocit]]e, a [[limfociti|limfocite]] samo u malim količinama kod čoveka ne više od 5 ćelija po 1 m<sup>3</sup>. Takođe, količina belančevina u likvoru je manja nego u plazmi. | ||
Izmena na datum 12. novembar 2009. u 23:21
Likvor, moždanokičmena ili cerebrospinalna tečnost (liqor cerebrospinalis) je tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi koja ispunjava šupljine svih moždanih komora i kičmenog kanala i kod čoveka se nalazi u prostoru između meke (pia mater) i paučinaste moždanice (arachnoidea) nazvanom subarahnoidalni prostor. Taj prostor je na pojedinim mestima proširen u cisterne koje su pogodne za punktiranje likvora. Likvor ima zaštitnu ulogu jer, kao vodeno jastuče, sprečava povrede nežnih moždanih delova.
Sastav i uloga
Likvor je po sastavu veoma sličan krvnoj plazmi, osim što ne sadrži eritrocite, a limfocite samo u malim količinama kod čoveka ne više od 5 ćelija po 1 m3. Takođe, količina belančevina u likvoru je manja nego u plazmi.
Stvara se u horioidnim spletovima koji nastaju tako što delovi meke moždanice ulaze u moždane komore i tu sa epitelnim omotačem komora grade ove spletove. Iz bočnih komora velikog mozga likvor otiče u treću, a zatim u četvrtu komoru. Kroz otvore na krovu četvrte moždane komore likvor odlazi u subarahnoidalni prostor, a iz njega otiče u venske sinuse.
Kapilari horioidnih spletova ponašaju se kao selektivno propustljive membrane, što znači da neke materije ne prelaze iz krvi u likvor (npr. lekovi).
Literatura
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
- Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
