Macropus
Kenguri su najveći torbari današnjeg doba iz roda Macropus. Imaju slabo razvijene prednje noge, ali su im zato zadnje noge i rep snažno razvijeni i služe za kretanje u vidu snažnih skokova. Dugačak mišićav rep služi za održavanje ravnoteže Tako skokovi velikog kengura mogu da budu od 6-10 m u dužinu i 2-3 m u visinu. Kao i svi torbari, kenguri imaju torbu (marsupium) u kojoj njihovi nedozreli mladunci posle rođenja završavaju svoje razviće. Rodu Macropus pripadaju i mali kenguri (valabiji).
Reč „kengur“ vodi poreklo od aboridžinskog jezika od reči gangurru, odnoseći se na sivog kengura. Prema nekim izvorima, Džejms Kuk je želeo da sazna imena ovih, tada nepoznatih životinja. Kada je postavio pitanje Aboridžinima na engleskom jeziku za njihovo ime, oni su odgovorili na svom – „Kenguru“, što u stvari znači „Ne razumemo“. Kapetan je odgovor prihvatio kao ime životinje i svetu prikazao nepoznatu životinjsku vrstu ([1]).
Klasifikacija
Rod Macropus je podeljen na tri podroda kojima pripada 14 vrsta:
- podrod Notamacropus, sa vrstama:
- podrod Osphranter, sa vrstama:
- podrod Macropus, sa vrstama:
Literatura
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
