Razlika između izmena na stranici „Mahunarke”
| Red 1: | Red 1: | ||
Familija mahunarki, bobova ili leptirnjača (Fabaceae, Leguminosae, Papilionaceae) je jedna od najbrojnijih familija dikotiledonih skrivenosemenica i obuhvata oko 730 rodova sa oko 19500 vrsta. Familija je rasprostranjena širom sveta, odnosno kosmopolitska je. Narodni naziv mahunarke ova familija je dobila po karakterističnom plodu nazvanom mahuna, a naziv leptirnjače zbog karakterističnog izgleda cveta koji podseća na leptira sa zatvorenim krilima. U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski značajne biljke, kao i one iz oblasti hortikulture. U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta, rasprostranjenih na različitim tipovima staništa. | Familija mahunarki, bobova ili leptirnjača (Fabaceae, Leguminosae, Papilionaceae) je jedna od najbrojnijih familija dikotiledonih skrivenosemenica i obuhvata oko 730 rodova sa oko 19500 vrsta. Familija je rasprostranjena širom sveta, odnosno kosmopolitska je. Narodni naziv mahunarke ova familija je dobila po karakterističnom plodu nazvanom mahuna, a naziv leptirnjače zbog karakterističnog izgleda cveta koji podseća na leptira sa zatvorenim krilima. U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski značajne biljke, kao i one iz oblasti hortikulture. U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta, rasprostranjenih na različitim tipovima staništa. | ||
| − | == | + | == Filogenija i klasifikacija == |
| − | + | '''1. Cercideae.''' U okviru ove subfamilije se nalaze predstavnici drvolikog i lijanskog habitusa. Korenski sistem ovih biljaka nikada ne stupa u simbiozu sa azotofiksirajućim bakterijama. Listovi su prosti. Podfamilija Cercideae obuhvata desetak rodova koji su u klasičnim sistemima klasifikacije smatrani tribusom u okviru podfamilije Caesalpinioideae. Pojedini savremeni autori dovode u pitanje opravdanost svrstavanja ove grupe biljka u familiju Fabaceae. Najpoznatiji rodovi ove podfamilije su Bauhinia i Cercis. | |
| − | ''' | + | '''2. Caesalpinioideae.''' U okviru ove podfamilije se nalaze predstavnici žbunolikog i drvenolikog, ređe zeljastog habitusa. Listovi su prosto perasti (ponekad se razvija samo jedan listić), a ponekad dvojno perasti. Pri bazi lista i listića često se nalaze kolenasta zadebljanja. Stipule su različitog izgleda. Prozračne žlezde se nalaze rešetkasto raspoređene u listovima. Biljke ove grupe mahunarki su često sa ektotrofnom mikorizom, a azotofiksacija se dešava u nekim vrstama. Morfologija cveta poprilično varira u okviru podfamilije Caesalpinioideae. Cvetovi su delimično krupni i živo obojeni, delom sitni i neugledni, a grupisani su u grozdaste cvasti. Cvetovi su aktinomorfni ili zigomorfni, najčešće dvopolni, a retko jednopolni. Obično su petočlani, a izuzetno retko tročlani. Čašica se sastoji iz pet slobodnih listića, ali su srasla samo gornja dva. Takođe, i krunica je najčešće građena iz pet slobodnih listića. Međutim ponekad je nema, ponekad je preobražena u žlezdanu tvorevinu. Andreceum se najčešće sastoji od 10 prašnika, ali ih je kod pojedinih predstavnika usled abortusa manje, a retko se sreću i cvetovi sa više od 10 prašnika. Prašnici su slobodni ili različito međusobno srasli, a ponekad staminodijalni. Tučak se najčešće sastoji iz jednog oplodnog listića, ređe iz 2 ili 3. Oplodni listići su više ili manje istaknuti na ginoferu. Plodnik je nadcvetan i jednook. Izgled mahune veoma varira u okviru grupe. Seme ja kod pojedinih predstavnika sa arilusom. Ova podfamilija obuhvata oko 160 rodova sa oko 2200 vrsta koje su gotovo isključivo stanovnici tropskih i suptropskih predela. Prema savremenim shvatanjima u okviru ove grupe mahunarki razlikuju se tri tribusa: Caesalpinieae, Cassieae i Detarieae. |
| − | + | '''3. Mimosoideae.''' Predstavnici ove podfamilije su najčešće drvenaste i žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. Listovi su najčešće dvojno, a ređe prosto perasti, naizmenični su i sa stipulama. Ponekad su listovi redukovani u filodije. Stipule su često trnolike. Pri osnovi listova ili listića se nalaze kolenasto zadebljali članci. Cvetovi su vrlo sitni i bez priperaka. Grupisani su u klupčaste cvasti ili klasove. Cvetovi su najčešće aktinomorfni, a retko zigomorfni i to u odnosu na čašicu. Najčešće su dvopolni ili usled zakržljavanja jednog člana često jednopolni ili poligami. Krunica i čašica su najčešće petočlane, a retko tročlane, četvoročlane ili šestočlane. Čašica je sitna, više-manje cevasta, vrlo retko je četvorodelna, dekusirana, a ponekad potpuno odsustvuje. Krunica je valvalna, listići su više-manje srasli, a vrlo retko odsustvuju. Prašnici su slobodni ili međusobno srasli. Prašnika ima koliko i listića krunice, ponekad dva puta više ili ih ima veoma veliki broj. Filamenti prašnika su veoma dugački i tanki, a antere sitne i ponekad sa apikalnim žlezdama. | |
| − | |||
| − | |||
| − | |||
| − | |||
| − | |||
| − | '''3. Mimosoideae.''' Predstavnici ove podfamilije su | ||
| − | |||
| − | drvenaste i žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. Listovi su najčešće dvojno, a ređe prosto perasti, naizmenični su i sa stipulama. Ponekad su listovi redukovani u filodije. Stipule su često trnolike. Pri osnovi listova ili listića se nalaze kolenasto zadebljali članci. Cvetovi su vrlo sitni i bez priperaka. Grupisani su u klupčaste cvasti ili klasove. Cvetovi su najčešće aktinomorfni, a retko zigomorfni i to u odnosu na čašicu. Najčešće su dvopolni ili usled zakržljavanja jednog člana često jednopolni ili poligami. Krunica i čašica su najčešće petočlane, a retko tročlane, četvoročlane ili šestočlane. Čašica je sitna, više-manje cevasta, vrlo retko je četvorodelna, dekusirana, a ponekad potpuno odsustvuje. Krunica je valvalna, listići su više-manje srasli, a vrlo retko odsustvuju. Prašnici su slobodni ili međusobno srasli. Prašnika ima koliko i listića krunice, ponekad dva puta više ili ih ima veoma veliki broj. Filamenti prašnika su veoma dugački i tanki, a antere sitne i ponekad sa apikalnim žlezdama. | ||
Izmena na datum 1. maj 2008. u 21:48
Familija mahunarki, bobova ili leptirnjača (Fabaceae, Leguminosae, Papilionaceae) je jedna od najbrojnijih familija dikotiledonih skrivenosemenica i obuhvata oko 730 rodova sa oko 19500 vrsta. Familija je rasprostranjena širom sveta, odnosno kosmopolitska je. Narodni naziv mahunarke ova familija je dobila po karakterističnom plodu nazvanom mahuna, a naziv leptirnjače zbog karakterističnog izgleda cveta koji podseća na leptira sa zatvorenim krilima. U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski značajne biljke, kao i one iz oblasti hortikulture. U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta, rasprostranjenih na različitim tipovima staništa.
Filogenija i klasifikacija
1. Cercideae. U okviru ove subfamilije se nalaze predstavnici drvolikog i lijanskog habitusa. Korenski sistem ovih biljaka nikada ne stupa u simbiozu sa azotofiksirajućim bakterijama. Listovi su prosti. Podfamilija Cercideae obuhvata desetak rodova koji su u klasičnim sistemima klasifikacije smatrani tribusom u okviru podfamilije Caesalpinioideae. Pojedini savremeni autori dovode u pitanje opravdanost svrstavanja ove grupe biljka u familiju Fabaceae. Najpoznatiji rodovi ove podfamilije su Bauhinia i Cercis.
2. Caesalpinioideae. U okviru ove podfamilije se nalaze predstavnici žbunolikog i drvenolikog, ređe zeljastog habitusa. Listovi su prosto perasti (ponekad se razvija samo jedan listić), a ponekad dvojno perasti. Pri bazi lista i listića često se nalaze kolenasta zadebljanja. Stipule su različitog izgleda. Prozračne žlezde se nalaze rešetkasto raspoređene u listovima. Biljke ove grupe mahunarki su često sa ektotrofnom mikorizom, a azotofiksacija se dešava u nekim vrstama. Morfologija cveta poprilično varira u okviru podfamilije Caesalpinioideae. Cvetovi su delimično krupni i živo obojeni, delom sitni i neugledni, a grupisani su u grozdaste cvasti. Cvetovi su aktinomorfni ili zigomorfni, najčešće dvopolni, a retko jednopolni. Obično su petočlani, a izuzetno retko tročlani. Čašica se sastoji iz pet slobodnih listića, ali su srasla samo gornja dva. Takođe, i krunica je najčešće građena iz pet slobodnih listića. Međutim ponekad je nema, ponekad je preobražena u žlezdanu tvorevinu. Andreceum se najčešće sastoji od 10 prašnika, ali ih je kod pojedinih predstavnika usled abortusa manje, a retko se sreću i cvetovi sa više od 10 prašnika. Prašnici su slobodni ili različito međusobno srasli, a ponekad staminodijalni. Tučak se najčešće sastoji iz jednog oplodnog listića, ređe iz 2 ili 3. Oplodni listići su više ili manje istaknuti na ginoferu. Plodnik je nadcvetan i jednook. Izgled mahune veoma varira u okviru grupe. Seme ja kod pojedinih predstavnika sa arilusom. Ova podfamilija obuhvata oko 160 rodova sa oko 2200 vrsta koje su gotovo isključivo stanovnici tropskih i suptropskih predela. Prema savremenim shvatanjima u okviru ove grupe mahunarki razlikuju se tri tribusa: Caesalpinieae, Cassieae i Detarieae.
3. Mimosoideae. Predstavnici ove podfamilije su najčešće drvenaste i žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. Listovi su najčešće dvojno, a ređe prosto perasti, naizmenični su i sa stipulama. Ponekad su listovi redukovani u filodije. Stipule su često trnolike. Pri osnovi listova ili listića se nalaze kolenasto zadebljali članci. Cvetovi su vrlo sitni i bez priperaka. Grupisani su u klupčaste cvasti ili klasove. Cvetovi su najčešće aktinomorfni, a retko zigomorfni i to u odnosu na čašicu. Najčešće su dvopolni ili usled zakržljavanja jednog člana često jednopolni ili poligami. Krunica i čašica su najčešće petočlane, a retko tročlane, četvoročlane ili šestočlane. Čašica je sitna, više-manje cevasta, vrlo retko je četvorodelna, dekusirana, a ponekad potpuno odsustvuje. Krunica je valvalna, listići su više-manje srasli, a vrlo retko odsustvuju. Prašnici su slobodni ili međusobno srasli. Prašnika ima koliko i listića krunice, ponekad dva puta više ili ih ima veoma veliki broj. Filamenti prašnika su veoma dugački i tanki, a antere sitne i ponekad sa apikalnim žlezdama.
