Maločekinjasti crvi

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 16:48, 11. oktobar 2015. od strane korisnika Tsnena (razgovor | doprinosi)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Maločekinjasti crvi ili kišne gliste (lat. Oligochaeta) su klasa člankovitih crva koja obuhvata terestične (zemljišne), slatkovodne i mali broj morskih vrsta . Prilagođeni su na život u različitim uslovima, aerobnim i anaerobnim, kao i na raličitim temperaturama. Veličina im jako varira od svega 0,5 mm a do 3 m (neke vrste u Brazilu). Za sve predstavnike ove klase karakteristično je:

  • prisustvo kliteluma (clitellum) ili sedla;
  • odsustvo larvenog stupnja;
  • u organizaciji dolazi do izvesnih uprošćavanja (slabije izražen glaveni region, čula).

Najtipičniji predstavnik maločekinjastih crva je kišna glista.

Kišna glista

Kišna glista (Lumbricus terrestris) pripada maločekinjastim crvima. Ima izduženo i člankovito telo prilagođeno za ubušivanje u podlogu.

Morfologija i anatomija

morfologija i anatomija kišne gliste

Na prednjem kraju tela nalazi se mali zaobljeni režanj, koji predstavlja redukovani prostomijum, a iza njega je segment (peristomijum) na kome je usni otvor.

Na površini tela je jednoslojan epitel koji luči tanku kutikulu. Kutikula je porozna i kroz nju se izlučuje sekret i sluz koja vlaži površinu tela, čime se smanjuje trenje i olakšava razmena gasova (disanje se vrši preko površine tela). Ispod epitela nalazi se sloj kružne, a ispod njega sloj uzdužne muskulature. Na površini tela se nalazi pojas žlezdanog epitela (klitelum) koji luči sluz (pomaže pri parenju) i kokon.

Celom je u vidu parnih meškova koji su okruženi peritoneumom. Peritoneum obrazuje dorzalnu i ventralnu mezenteru i pregrade (septe) između segmenata. Mezentere i septe drže crevo u centralnom delu. Celomska tečnost igra ulogu hidrauličnog skeleta.

Krvni sistem je zatvorenog tipa. Sastoji se od dva glavna krvna suda – dorzalnog i ventralnog, koji se pružaju celom dužinom tela iznad, odnosno ispod creva. Dorzalni i ventralni krvni sud su povezani poprečnim (bočnim) krvnim sudovima u svakom segmentu. Pet bočnih krvnih sudova pulsira (bočna srca) čime se krv u dorzalnom sudu kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela, a u ventralnom obrnuto.

Ekskretorni organi su segmentalno raspoređene metanefridije. Metanefridija počinje levkastim nefrostomom u celomu jednog segmenta, a završava se porom na telesnom zidu susednog segmenta.

Nervni sistem je lestvičast. Sastoji se od moždane ganglije od koje se unazad pruža parno trbušno stablo. U svakom segmentu se nalazi po par ganglija povezanih međusobno poprečnim vezama i istovremeno uzdužnim vezama sa parom ganglija susednih segmenata (podseća na lestvice).

Crevo je prava cev (jedino ono nije segmentisano), koja počinje usnim otvorom, nastavlja se na ždrelo (funkcioniše kao pumpa), jednjak, voljku, želudac, srednje i zadnje crevo sa analnim otvorom. Hrane se organskim materijama koje se nalaze u zemljištu, tako da kroz njihovo crevo prolazi ogromna količina zemlje.

Polni sistem je hermafroditan. Parenje se obavlja između dve jedinke koje se spajaju i razmenjuju spermatozoide. U kokon se polažu oplođena jaja i hranljive materije, zatim se on odbacuje. Razviće je direktno.

Posebne karakteristike

Kretanje se vrši naizmeničnim izduživanjem i skraćivanjem delova tela (kao talasi) uz odupiranje hetama o podlogu. Pri ovakvom kretanju se svaki segment ponaša kao zasebna kesa unutar koje se nalazi tečnost i okružen je mišićima. Kružni i uzdužni mišići se kontrahuju antagonistički.

Kišna glista ima veliku moć regeneracije.

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog