Razlika između izmena na stranici „Medicinski značaj komaraca”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(2 međuizmene od strane 2 korisnika nije prikazano)
Red 41: Red 41:
 
*history.amedd.army.mil
 
*history.amedd.army.mil
 
*www.hq.usace.army.mil
 
*www.hq.usace.army.mil
<div class="info">iz seminarskog rada: ''KOMARCI (Diptera: Culicidae)'', [[Biografije autora i saradnika|Jelene Ačanski]])</div>
+
{| style="clear: left; border: 2px solid #C8A2C8; margin: 0 0 1em 1em; font-size: 100%; background: #C8A2C8; padding: 4px; spacing: 0px; text-align:left;"
 +
|'''Autor: iz seminarskog rada: ''KOMARCI (Diptera: Culicidae)'', [[Biografije autora i saradnika|Ane Stefanović]])'''
 +
 
 +
|}
  
{{Coccinella potpis}}
 
 
[[Kategorija:Insekti]]
 
[[Kategorija:Insekti]]
 +
[[Kategorija:Komarci (Culiciade)]]

Najnovija izmena na datum 2. decembar 2014. u 19:52

Komarci su odgovorni za prenošenje mnogih medicinski značajnih patogena i parazita kao što su virusi, bakterije, protozoe ili nematode koje izazivaju ozbiljne bolesti – malariju, tropsku i žutu groznicu, encefalitis itd. Transmisija može biti mehanička ili biološka. Biološka je mnogo kompleksnija jer sadrži obavezan period replikacije i/ili razvoj patogena ili parazita u insektu vektoru. Tokom uzimanja krvnog obroka, komarci su u stanju da prime patogena ili parazita od jednog domaćina kičmenjaka i prenesu ga na sledećeg, ukoliko je ekologija i fiziologija komarca adekvatna za transmisiju. Visoko uspešni vektori moraju da budu u bliskoj asocijaciji sa domaćinima, a njihova trajnost mora da bude dovoljna da se patogen/parazit uspešno razmnoži i razvije do infektivnog stadijuma unutar vektora. Za uspešnu transmisiju, obično je potrebno nekoliko krvnih obroka.

U funkciji bolesti i smrtnosti, prenosivih od strane vektora, komarci su najopasnije životinje koje ugrožavaju čoveka. Oni ugrožavaju preko 2 biliona ljudi u tropskom i suptropskom regionu, i imaju suštinski uticaj na razvoj čovečanstva, ne samo sa socio-ekonomskog aspekta već i političkog. Malarija je predstavljala glavni zdravstveni problem u kasnijem dobu Rimske imperije. Rimske močvare su bile ozloglašene po „mala aria“ (loš vazduh). Ova bolest je ubila i Aleksandra Velikog i sprečila osvajača da nastavi širenje svoje imperije.

Malarija

Ljudska malarija izazvana protozoom Plasmodium spp. spada u najznačajnije bolesti prenosive vektorom. Ona pogađa preko stotinu tropskih zemalja, ugrožavajući oko 40% ljudske populacije. Smatra se da je oko 300 miliona ljudi inficirano parazitom malarije, od čega 90% živi u tropskoj Africi. U Africi, godišnje umre od malarije ne manje od 500.000 do 1,2 miliona ljudi, uglavnom dece mlađe od pet godina. Ogroman broj izgubljenih života i utrošenog truda, ogromni troškovi lečenja i negativan uticaj na razvoj, čine malariju velikim opterećenjem sa sociološkog i ekonomskog aspekta. Procena godišnjih gubitaka usled ove bolesti u Africi iznosi oko 2 biliona američkih dolara.

Četiri vrste roda Plasmodium (P. falciparum, P. vivax, P. ovale i P. malariae) izazivaju malariju kod čoveka i prenose ih isključivo komarci podfamilije Anophelinae. Oko 20 vrsta Plasmodium-a parazitira u drugim primatima, sličan broj u drugim sisarima, i oko 40 vrsta kako u pticama tako i u gmizavcima.

Plasmodium vrste prolaze kroz kompleksan ciklus replikacije i transmisije, sa polnom replikacijom unutar komarca i bespolnom replikacijom kod kičmenjaka. Ubrzo nakon ingestije krvi zaraženog kičmenjaka koja sadrži polni stadijum parazita, gameti prodiru u crevo komarca gde nastaje zigot, koji se dalje razvija u pokretne ookinete. One prodiru u epitel srednjeg creva, gde se zadržavaju i formiraju oociste. Mejozom i uzastopnim mitozama (sporogonija) nastaju brojni haploidi, vretenasti sporozoiti koji probijaju zid oociste i migriraju kroz hemocel i stacioniraju se u pljuvačnim žlezdama. Zaraženi komarac je u ovoj fazi sposoban da inficira novog domaćina sporozoitima iz pljuvačke. Kada se nađu u telu kičmenjaka, sporozoiti prodiru u parenhim jetre, gde započinju ciklus egzoeritrocitne šizogonije ili se razvijaju u latentne hipnozoite koji se odloženo razvijaju. U svakom velikom šizontu formira se nekoliko hiljada merozoita i oslobađa u krvnu cirkulaciju, što predstavlja početak ispoljavanja bolesti. U krvi, merozoiti prodiru u eritrocite gde se odvija eritrocitna šizogonija. U inficiranom erotrocitu, merozoit postaje trofozoit koji se hrani i zatim, kao potpuno porastao šizont, produkuje mali broj novih merozoita. Merozoiti razaraju eritrocit, oslobađaju se i zatim napadaju nove eritrocite da bi ponovili ciklus šizogonije. Svako oslobađanje merozoita izaziva novi napad malarije kod pacijenta praćen groznicom i drugim kliničkim simptomima.

U Evropi, malarija je ugrožavala ljudske živote u prvoj polovini 20. veka. Bolest je mnogo više pogodila južnu Evropu. Dve vrste Plasmodium-a su se mogle naći u Evropi – P. vivax i P. falciparum. Pre Drugog svetskog rata, malarija je bila rasprostranjena širom regiona, a Grčka se smatra zemljom sa najviše zabeleženih slučajeva bolesti u Evropi. Prosečan broj obolelih od malarije 1930-ih u Grčkoj je bio od jedan do dva miliona. Puno slučajeva bolesti je zabeleženo i u Dalmaciji, priobalnim delovima južne Španije, u južnoj Italiji i na Sardiniji. Nakon Drugog svetskog rata, malarija se postepeno povukla sa kontinenta. Ovo se smatra posledicom redukcije prirodnih mesta za ramnožavanje vektora kroz agrotehničke mere, unapređenje socijalnih i ekonomskih uslova i javne higijene. Važnu ulogu su odigrale kampanje za iskorenjivanje malarije, primena insekticida i dostupnost novih preparata.

Postoje indicije da je malarija u Evropi prenošena Anopheles maculipennis kompleksom vrsta, koje su široko rasprostranjenje u Palearktičkom regionu.

Viroze

Arbovirusi (virusi prenošeni zglavkarima) se definišu kao virusi koji se repliciraju u zglavkarima i isti ih prenose na kičmenjake. Zglavkari se inficiraju uzimajući krv kičmenjaka za vreme viremije (cirkulisanja virusa kroz periferne krvne sudove), i nakon proliferacije unutar vektora, virus se može preneti na drugog kičmenjaka domaćina. Oko 100 arbovirusa parazitira na ljudima i oko 40 na domaćim životinjama.

Bolesti izazvane arbovirusima kod ljudi se klasifikuju na osnovu glavnih kliničkih simptoma koje izazivaju. Simptomi mogu biti od blagih do ozbiljnih, sa značajnom stopom mortaliteta, posebno u tropskim zemljama.

Denga i hemoragična groznica, prvenstveno prenošene komarcem Aedes aegypti, čine veliku pretnju čovečanstvu u kontekstu morbiditeta i mortaliteta. Oko 1,5 biliona ljudi u tropima živi pod pretnjom infekcije denga virusom.

Poslednjih godina, rizik od reintrodukcije i transmisije bolesti prenošenih komarcima raste ubrzano, u skladu sa sve većim brojem turista koji pristižu iz tropskih krajeva zaraženi patogenima i parazitima, kao i prenošenjem vektora avionima. Promet polovnih guma odgovoran je za introdukciju komarca zvanog „azijski tigar“ – Aedes albopictus, u Evropu, koji je prisutan u Albaniji od 1970-ih. Temperatura i količina padavina su limitirajući faktori za rasprostranjenje Ae. albopictus-a koji se uprkos tome širi na području Mediterana. U leto 2001, zabeleženo je njegovo prisustvo u Podgorici. Ae. albopictus je vektor denga virusa u Aziji , i mnogih drugih patogena čoveka i drugih sisara.

Literatura

  • Becker, N., Petrić, D., Zgomba, M. (2003): Mosquitoes and their Control, Kluwer Academic / Plenum Publisher, New York
  • Božičić, B. (1985): Komarci Fruške Gore (Diptera: Culicidae), Matica srpska, Novi Sad
  • Cvetković, M. (1977): Suzbijanje komaraca, priručnik za rad, komitet za zaštitu i unapređivanje čovekove sredine Izvršnog Veća SAP Vojvodine, Novi Sad
  • Gutsevich, A., V., Monchadskii, A., S., Shtakel’berg, A., A. (1974): Fauna of The USSR, Mosquitoes (fam. Culicidae), Izdatel’stvo „Nauka“ Leningradskoe Otdelenie, Leningrad, 1971, Trasleted from Russian, Israel Program for Scientific Translations, Jerusalem
  • www.ianrpubs.unl.edu
  • www.enchantedlearning.com
  • www.cdc.gov
  • www.yorkcounty.gov
  • www.cbu.edu
  • bugscope.itg.uiuc.edu
  • www.mee-inc.com
  • www.mosquito-va.org
  • www.solanomosquito.com
  • history.amedd.army.mil
  • www.hq.usace.army.mil
Autor: iz seminarskog rada: KOMARCI (Diptera: Culicidae), Ane Stefanović)