Razlika između izmena na stranici „Mekušci”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(6 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
 
<div class="note">[[Slika:Puz-Helix.jpg|360px|right|Vinogradski puž]]
 
<div class="note">[[Slika:Puz-Helix.jpg|360px|right|Vinogradski puž]]
 
*Taksonomija:  
 
*Taksonomija:  
−
*carstvo: Animalia
+
*carstvo: [[Animalia]]
−
*tip: Mollusca (Linnaeus, 1758)
+
*tip: [[Mollusca]] (Linnaeus, 1758)
 
*klase:  
 
*klase:  
−
**Caudofoveata
+
**[[Caudofoveata]]
−
**Aplacophora
+
**[[Aplacophora]]
−
**Polyplacophora
+
**[[Polyplacophora]]
−
**Monoplacophora
+
**[[Monoplacophora]]
−
**Bivalvia
+
**[[Bivalvia]]
−
**Scaphopoda
+
**[[Scaphopoda]]
−
**Gastropoda
+
**[[Gastropoda]]
−
**Cephalopoda
+
**[[Cephalopoda]]
−
**† Rostroconchia
+
**† [[Rostroconchia]]
−
**† Helcionelloida </div>
+
**† [[Helcionelloida]] </div>
−
'''Mekušci''' (lat. ''Mollusca'') su vodene, ređe kopnene životinje, sa mekim [lat. mollis = mekan] telom i ljušturom koja ga štiti. Svaka klasa mekušaca ima poseban plan građe, ali sve klase imaju zajedničke sledeće osobine:
+
'''Mekušci''' (lat. ''Mollusca'') su vodene, ređe kopnene životinje, sa mekim (lat. mollis = mekan) telom i ljušturom koja ga štiti. Svaka klasa mekušaca ima poseban plan građe, ali sve klase imaju zajedničke sledeće osobine:
 
*bilateralno su [[simetrija životinja|simetrični]] organizmi;  
 
*bilateralno su [[simetrija životinja|simetrični]] organizmi;  
 
*telo ima se sastoji od: glave, utrobne kese, plašta, stopala i ljušture;  
 
*telo ima se sastoji od: glave, utrobne kese, plašta, stopala i ljušture;  
Red 24: Red 24:
  
 
== Morfologija mekušaca==
 
== Morfologija mekušaca==
−
Glava je više ili manje jasno odvojena od tela i na njoj se nalaze čula (par tentakula – pipaka sa ocelama – prostim očima) i usni otvor. U usnom otvoru je [[R|radula]] (trenica), koja je građena od zubića za usitnjavanje hrane. Iza usnog otvora je ždrelo, koje se dalje nastavlja na jednjak, srednje crevo u koje se uliva par žlezda – jetra. Od srednjeg creva nastavlja se zadnje crevo, koje se analnim otvorom izliva u plaštanu duplju. Crevo je smešteno u utrobnoj kesi koja se nalazi na leđnoj, zadnjoj strani tela. Plašt je kožni nabor koji obavija utrobnu kesu i zatvara plaštanu duplju. U toj duplji su škrge, analni otvor i otvori metanefridija i polnih odvoda. Na trbušnoj strani tela nalazi se stopalo koje služi za kretanje. Plašt luči ljušturu koja potpuno ili delimično prepokriva telo. Svi ovi delovi tela mogu da kod različitih klasa mekušaca budu izmenjeni, a neki mogu i da nedostaju.
+
Glava je više ili manje jasno odvojena od tela i na njoj se nalaze [[čula]] (par [[T|tentakula]] – pipaka sa [[O|ocelama]] – prostim očima) i usni otvor. U usnom otvoru je [[R|radula]] (trenica), koja je građena od zubića za usitnjavanje hrane. Iza usnog otvora je ždrelo, koje se dalje nastavlja na jednjak, srednje crevo u koje se uliva par žlezda – jetra. Od srednjeg creva nastavlja se zadnje crevo, koje se analnim otvorom izliva u plaštanu duplju. Crevo je smešteno u utrobnoj kesi koja se nalazi na leđnoj, zadnjoj strani tela. Plašt je kožni nabor koji obavija utrobnu kesu i zatvara plaštanu duplju. U toj duplji su škrge, analni otvor i otvori metanefridija i polnih odvoda. Na trbušnoj strani tela nalazi se stopalo koje služi za kretanje. Plašt luči ljušturu koja potpuno ili delimično prepokriva telo. Svi ovi delovi tela mogu da kod različitih klasa mekušaca budu izmenjeni, a neki mogu i da nedostaju.
  
 
Krvni sistem ja otvoren što znači da se krv izliva u šupljine i lakune oko organa, odnosno da ne postoji kapilarna razmena materija. Krv (hemolimfa) iz škrga dospeva u pretkomore srca, a iz njih u komoru. Iz komore polazi aorta koja krv raznosi do šupljina i lakuna oko organa i tkiva, odakle se arterijama dovodi ponovo u škrge. Tako kroz srce prolazi samo oksigenisana krv.
 
Krvni sistem ja otvoren što znači da se krv izliva u šupljine i lakune oko organa, odnosno da ne postoji kapilarna razmena materija. Krv (hemolimfa) iz škrga dospeva u pretkomore srca, a iz njih u komoru. Iz komore polazi aorta koja krv raznosi do šupljina i lakuna oko organa i tkiva, odakle se arterijama dovodi ponovo u škrge. Tako kroz srce prolazi samo oksigenisana krv.
Red 33: Red 33:
  
 
[[Polne žlezde]] smeštene su u utrobnoj kesi u celomu, sa odvodima do plaštane duplje. Kod nekih predstavnika mekušaca zastupljen je hermafroditizam.
 
[[Polne žlezde]] smeštene su u utrobnoj kesi u celomu, sa odvodima do plaštane duplje. Kod nekih predstavnika mekušaca zastupljen je hermafroditizam.
−
 
 
==Klasifikacija mekušaca==
 
==Klasifikacija mekušaca==
 
U okviru tipa mekušaca srećemo se sa vrlo poznatim i čestim oblicima koji su danas svrstani u klase:
 
U okviru tipa mekušaca srećemo se sa vrlo poznatim i čestim oblicima koji su danas svrstani u klase:
Red 56: Red 55:
 
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.  
 
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.  
 
*Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
 
*Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
−
{{potpis}}
+
{{potpis2}}
 
[[Kategorija:Beskičmenjaci]]
 
[[Kategorija:Beskičmenjaci]]
 +
[[Kategorija:Mekušci]]

Najnovija izmena na datum 9. novembar 2013. u 20:11

Vinogradski puž

Mekušci (lat. Mollusca) su vodene, ređe kopnene životinje, sa mekim (lat. mollis = mekan) telom i ljušturom koja ga štiti. Svaka klasa mekušaca ima poseban plan građe, ali sve klase imaju zajedničke sledeće osobine:

  • bilateralno su simetrični organizmi;
  • telo ima se sastoji od: glave, utrobne kese, plašta, stopala i ljušture;
  • nervni sistem je ganglioneran;
  • krvni sistem je otvorenog tipa;
  • celom je slabo razvijen i nalazi se samo oko srca i polnih žlezda;
  • ekskrecija se vrši metanefridijama, koje krajnje proizvode metabolizma iz celoma odvode u plaštanu duplju;
  • dišu pomoću škrga [škržni filamenti sa trepljama], pluća ili celom površinom tela.

Morfologija mekušaca

Glava je više ili manje jasno odvojena od tela i na njoj se nalaze čula (par tentakula – pipaka sa ocelama – prostim očima) i usni otvor. U usnom otvoru je radula (trenica), koja je građena od zubića za usitnjavanje hrane. Iza usnog otvora je ždrelo, koje se dalje nastavlja na jednjak, srednje crevo u koje se uliva par žlezda – jetra. Od srednjeg creva nastavlja se zadnje crevo, koje se analnim otvorom izliva u plaštanu duplju. Crevo je smešteno u utrobnoj kesi koja se nalazi na leđnoj, zadnjoj strani tela. Plašt je kožni nabor koji obavija utrobnu kesu i zatvara plaštanu duplju. U toj duplji su škrge, analni otvor i otvori metanefridija i polnih odvoda. Na trbušnoj strani tela nalazi se stopalo koje služi za kretanje. Plašt luči ljušturu koja potpuno ili delimično prepokriva telo. Svi ovi delovi tela mogu da kod različitih klasa mekušaca budu izmenjeni, a neki mogu i da nedostaju.

Krvni sistem ja otvoren što znači da se krv izliva u šupljine i lakune oko organa, odnosno da ne postoji kapilarna razmena materija. Krv (hemolimfa) iz škrga dospeva u pretkomore srca, a iz njih u komoru. Iz komore polazi aorta koja krv raznosi do šupljina i lakuna oko organa i tkiva, odakle se arterijama dovodi ponovo u škrge. Tako kroz srce prolazi samo oksigenisana krv.

Nervni sistem je ganglioneran, čini ga nekoliko pari ganglija: glavene, stopaone, bočne (nalaze se bočno od creva) i utrobne. Sve ganglije su međusobno povezane i od njih polaze nervi za sve organe.

Respiraciju obavljaju škrgama (ktenidijama) koje se nalaze u plaštanoj duplji. Voda ulazi u plaštanu duplju zahvaljujući radu treplji na škržnim filamentima, a po obavljenoj razmeni gasova izlazi kroz izlazni sifon u spoljašnju sredinu. Kopneni mekušci dišu preko unutrašnje površine plaštane duplje koja sadrži mrežu krvnih sudova.

Polne žlezde smeštene su u utrobnoj kesi u celomu, sa odvodima do plaštane duplje. Kod nekih predstavnika mekušaca zastupljen je hermafroditizam.

Klasifikacija mekušaca

U okviru tipa mekušaca srećemo se sa vrlo poznatim i čestim oblicima koji su danas svrstani u klase:

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Mekušci&oldid=23470“