Razlika između izmena na stranici „Meri Lajon hipoteza”
| (3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| + | [[Slika:Fig1.gif|423px|d|mini|Odnos broja prekobrojnih X hreomozoma i Barovih tela]] | ||
| + | |||
'''Meri Lyon hipoteza''' predstavlja proces inaktivacije jednog X hromozoma kod ženki sisara. Mary Lyon i Liane Russell su 1961. godine nezavisno jedna od druge došle do resenja ovog problema. | '''Meri Lyon hipoteza''' predstavlja proces inaktivacije jednog X hromozoma kod ženki sisara. Mary Lyon i Liane Russell su 1961. godine nezavisno jedna od druge došle do resenja ovog problema. | ||
| Red 9: | Red 11: | ||
Inaktivacija jednog X hromozoma u svakoj somatskoj celiji ženke sisara se dešavala veoma rano, još u embriogenezi, negde oko 15 – 16. dana. Inaktivirani X hromozom nalazi se uz membranu jedra i naziva se [[Barovo telo]] po naucniku Baru koji ga je prvi uočio u jedrima nervnih ćelija mačke. | Inaktivacija jednog X hromozoma u svakoj somatskoj celiji ženke sisara se dešavala veoma rano, još u embriogenezi, negde oko 15 – 16. dana. Inaktivirani X hromozom nalazi se uz membranu jedra i naziva se [[Barovo telo]] po naucniku Baru koji ga je prvi uočio u jedrima nervnih ćelija mačke. | ||
Proces inaktivacije je kontrolisan genom XIST koji se nalazi na inaktivisanom X hromozomu i ima ulogu u proizvodnji [[RNK]] koja dovodi do širenja inaktivacionog signala duz X hromozoma. Danas je ova teorija siroko prihvaćena i dopunjena mada postoje indicije da se na nivou [[B|blastocista]] ne desava slučajna inaktivacija X hromozoma vec inaktivacija paternalnog X hromozoma. | Proces inaktivacije je kontrolisan genom XIST koji se nalazi na inaktivisanom X hromozomu i ima ulogu u proizvodnji [[RNK]] koja dovodi do širenja inaktivacionog signala duz X hromozoma. Danas je ova teorija siroko prihvaćena i dopunjena mada postoje indicije da se na nivou [[B|blastocista]] ne desava slučajna inaktivacija X hromozoma vec inaktivacija paternalnog X hromozoma. | ||
| + | {{Više podataka|Barovo telo}} | ||
| + | ==Literatura== | ||
| + | *Guć-Šćekić M, Rаdivojević D. (2009): ''Priručnik iz medicinske genetike'', Beogrаd | ||
| + | *Pаvković-Lučić S. (2006):''Priručnik iz osnovnog kursа genetike sа test pitаnjimа i zаdаcimа'', Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Alta Nova, Beogrаd | ||
| + | |||
| + | <div style="font-size:9pt;font-weight:bold;font-style:"><center>'''Autor:[[Milorad Dragić]] | ||
| + | '''</center></div> | ||
| + | |||
| + | [[Kategorija:Humana genetika]] | ||
| + | [[Kategorija:Genetika]] | ||
| + | [[Kategorija:Medicinska genetika]] | ||
Najnovija izmena na datum 21. oktobar 2014. u 19:47
Meri Lyon hipoteza predstavlja proces inaktivacije jednog X hromozoma kod ženki sisara. Mary Lyon i Liane Russell su 1961. godine nezavisno jedna od druge došle do resenja ovog problema.
Osnovne premise Lyon hipoteze su:
- u svakoj somatskoj ćeliji ženke sisara, veoma rano u embriogenezi inaktivira se jedan X hromozom i na taj nacin se postiže dozna kompenzacija za X vezane gene kod osoba muskog i zenskog pola;
- Inaktivacija se vrši po principu slučajne inaktivacije očevog ili majčinog X hromozoma;
- sve ćelije jednog organizma imaju isti X hromozom inaktivisan;
- geni na inaktivisanom X hromozomu su inaktivni, a heterohromatin ovog X hromozoma se naziva fakultativni heterohromatin.
Inaktivacija jednog X hromozoma u svakoj somatskoj celiji ženke sisara se dešavala veoma rano, još u embriogenezi, negde oko 15 – 16. dana. Inaktivirani X hromozom nalazi se uz membranu jedra i naziva se Barovo telo po naucniku Baru koji ga je prvi uočio u jedrima nervnih ćelija mačke. Proces inaktivacije je kontrolisan genom XIST koji se nalazi na inaktivisanom X hromozomu i ima ulogu u proizvodnji RNK koja dovodi do širenja inaktivacionog signala duz X hromozoma. Danas je ova teorija siroko prihvaćena i dopunjena mada postoje indicije da se na nivou blastocista ne desava slučajna inaktivacija X hromozoma vec inaktivacija paternalnog X hromozoma.
Literatura
- Guć-Šćekić M, Rаdivojević D. (2009): Priručnik iz medicinske genetike, Beogrаd
- Pаvković-Lučić S. (2006):Priručnik iz osnovnog kursа genetike sа test pitаnjimа i zаdаcimа, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Alta Nova, Beogrаd
