Merodon
Rod Merodon pripada subfamiliji Eristalinae, tribusu Eumerini (Eumerus Meigen, 1822, Platynochaetus Wiedemann, 1830, Psilota Meigen, 1822) (Peck, 1988). Ovaj fitofagni rod je zastupljen sa preko 150 vrsta u Palearktiku i Afrotropskom regionu, ali se najveći broj vrsta javlja u južnoj Evropi. Zbog svoje brojnosti, Merodon vrste predstavljaju značajan deo u fauni sirfida regiona ili zemlje (Hurkmans, 1993).
Osobine
Adulti izgledom i ponašanjem podsećaju na pčele i bumbare (mimikrična obojenost, proizvode zvuk koji podseća na zujanje pčela i dr.) (sl.1). Uočeno je da mimikrična obojenost u znatno većem stepenu izražena kod mužjaka nego kod ženki (Radenković, 1993). Uglavnom imaju snažno telo (veličine od 7 do 23mm), širok abdomen i zadebljao femur zadnje noge sa krupnim trouglastim ispustom na vrhu. Osnovni dijagnostički karakteri koji omogućavaju razlikovanje i identifikaciju vrsta su građa genitalnog aparata mužjaka, dok genitalije ženki, koje su uglavnom sklerotizovane, imaju mali taksonomski značaj (Hurkmas, 1993).
Pored izražene mimikrije za vrste roda Merodon je karakterističan i način larvalnog razvića vezan za rizome i lukovice biljaka iz familija Liliaceae i Amaryllidaceae. Uočeno je da diverzitet roda na Mediteranu, gde geofite čine značajan broj vrsta, veoma velik (Marcos-Garcia i sar., 2007).
Stanište
Vrste roda Merodon naseljavaju različite tipove staništa, od tropskih i suptropskih regiona do planinskih masiva preko 3000 m nadmorske visine. Adulti se najčešće mogu videti na otvorenim staništima (lete kroz vegetaciju, često blizu zemlje ili se odmaraju na kamenju i na golom tlu, van Veen, 2004), u uslovima visokih temperatura kada druge sirfide retko lete. Ovakav tip staništa, sa lukovicama neophodnim za larvalni razvoj, se nalazi u stepama, mediteranskim oblastima kao i na visokim planinama (tokom leta). Time se može objasniti distribucija ovog roda u naizgled različitim predelima (Radenković, 1993). Može se zaključiti da su vrste roda Merodon ksero-tolerantne i da u većini slučajeva nastanjuju relativno suva staništa. To je verovatno zbog pojave da se suva staništa brže zagrevaju u proleće i omogućavaju adultima dužu sezonu i duži period leta. Nepovoljne klimatske uslove kao što je zima u umerenim klimatskim zonama, larve preživljavaju ispod zemlje, zaštićene snežnim prekrivačem, a sušu u tropskim i suptropskim regionima, u zaštićenim podzemnim skloništima (Hurkmans, 1993).
Ponašanje
Teritorijalno ponašanje je zebeleženo kod nekoliko vrsta roda Merodon (Fitzpatrick i Wellington, 1983; Hurkmans, 1993). Odbrana teritorije je manje ili više agresivna i zavisi od nekoliko faktora: veličine teritorije, prisustva ženke, gustine populacije i dostupnosti vode. Kod nekih vrsta mužjak emituje „pištav“ zvuk koji igra veliku ulogu u teritorijalnoj obrani i parenju (Conn, 1978; Treiber, 1987; Hurkmans, 1988, 1993). Kopulacija se odvija u letu ili stanju mirovanja. Oba načina mogu da se jave kod jedne vrste. Način polaganja jaja se razlikuje između vrsta, pa se može prepoznati nekoliko modela, npr. jaja vrste Merodon equestris (Fabricius, 1794) nisu zakačena za biljke već su utisnuta u zemlju (Kabos, 1939; Hurkmans, 1993), dok ženke vrste Merodon loewi (van der Goot, 1964) najverovatnije polažu jaja na stabljike biljaka iz roda Ornithogalum, pošto je primećeno da one prave pokrete abdomenom kao da polažu jaja, iako kasnije nije uspelo odgajanje larvi iz iskopanih delova biljaka (Hurkmans, 1988; Hurkmans, 1993).
