Razlika između izmena na stranici „Metode analize hromozoma”
(Created page with ''''Metode analize hromozoma''' koriste se u citogenetskim laboratorijama za analizu broja, veličine i oblika hromozoma. Tijo i Levan su 1956. metodama, koje se i dan…') |
|||
| Red 3: | Red 3: | ||
Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste [[limfociti]] periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz [[amnion]]ske tečnosti i dr. | Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste [[limfociti]] periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz [[amnion]]ske tečnosti i dr. | ||
| − | Limfociti se gaje na podlozi koja sadrži materije za stimulaciju deoba [[T-limfociti|T-limfocita]], [[fitohemaglutinin]], na 37C, u sterilnim uslovima. Posle tri dana kulturi se dodaje [[citostatik]] [[kolhicin]] koji zaustavlja deobe u metafazi tako što spreči obrazovanje [[deobnogo vreteno|deobnog vretena]]. [[Metafaza]] je period deobe u kome se hromozomi najbolje vide jer su maksimalno kondezovani. | + | Limfociti se gaje na podlozi koja sadrži materije za stimulaciju deoba [[T-limfociti|T-limfocita]], [[fitohemaglutinin]], na 37C, u sterilnim uslovima. Posle tri dana kulturi se dodaje [[citostatik]] [[kolhicin]] koji zaustavlja deobe u metafazi tako što spreči obrazovanje [[deobnogo vreteno|deobnog vretena]]. [[Metafaza]] je period deobe u kome se hromozomi najbolje vide jer su maksimalno kondezovani. Dodavanjem hipotoničnog rastvora, po zakonima osmoze voda ulazi u limfocite i dolazi do njihovog prskanja čime se hromozomi oslobode iz jedra, rasprše. Fiksiranjem, postavljanjem na predmetna stakla za mikroskop i bojenjem hromozomi postaju spremni za izučavanje. |
Izmena na datum 4. novembar 2009. u 20:25
Metode analize hromozoma koriste se u citogenetskim laboratorijama za analizu broja, veličine i oblika hromozoma. Tijo i Levan su 1956. metodama, koje se i danas, uz određene promene, koriste odredili tačan broj hromozoma u kariotipu čoveka. Do njihovog otkrića vladalo je mišljenje da se u telesnim ćelijama čoveka nalazi 48 hromozoma. Zahvaljujući ispitivanjima i određenim metodama Tijo i Levan su došli do zaključka da somatska ćelija čoveka ima 46 hromozoma.
Priprema hromozoma
Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste limfociti periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz amnionske tečnosti i dr.
Limfociti se gaje na podlozi koja sadrži materije za stimulaciju deoba T-limfocita, fitohemaglutinin, na 37C, u sterilnim uslovima. Posle tri dana kulturi se dodaje citostatik kolhicin koji zaustavlja deobe u metafazi tako što spreči obrazovanje deobnog vretena. Metafaza je period deobe u kome se hromozomi najbolje vide jer su maksimalno kondezovani. Dodavanjem hipotoničnog rastvora, po zakonima osmoze voda ulazi u limfocite i dolazi do njihovog prskanja čime se hromozomi oslobode iz jedra, rasprše. Fiksiranjem, postavljanjem na predmetna stakla za mikroskop i bojenjem hromozomi postaju spremni za izučavanje.
