Razlika između izmena na stranici „Metode analize hromozoma”
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Metode analize hromozoma''' koriste se u citogenetskim laboratorijama za analizu broja, veličine i oblika [[hromozom]]a. [[Tijo]] i [[Levan]] su 1956. metodama, koje se i danas, uz određene promene, koriste odredili tačan broj hromozoma u [[kariotip]]u čoveka. Do njihovog otkrića vladalo je mišljenje da se u telesnim ćelijama čoveka nalazi 48 hromozoma. Zahvaljujući ispitivanjima i određenim metodama Tijo i Levan su došli do zaključka da somatska ćelija čoveka ima 46 hromozoma. | '''Metode analize hromozoma''' koriste se u citogenetskim laboratorijama za analizu broja, veličine i oblika [[hromozom]]a. [[Tijo]] i [[Levan]] su 1956. metodama, koje se i danas, uz određene promene, koriste odredili tačan broj hromozoma u [[kariotip]]u čoveka. Do njihovog otkrića vladalo je mišljenje da se u telesnim ćelijama čoveka nalazi 48 hromozoma. Zahvaljujući ispitivanjima i određenim metodama Tijo i Levan su došli do zaključka da somatska ćelija čoveka ima 46 hromozoma. | ||
==Priprema hromozoma== | ==Priprema hromozoma== | ||
| + | [[Slika:Taq.gif|300px|d|mini|G trake (a) i C trake (b)]] | ||
Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste [[limfociti]] periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz [[amnion]]ske tečnosti i dr. | Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste [[limfociti]] periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz [[amnion]]ske tečnosti i dr. | ||
Izmena na datum 4. novembar 2009. u 20:31
Metode analize hromozoma koriste se u citogenetskim laboratorijama za analizu broja, veličine i oblika hromozoma. Tijo i Levan su 1956. metodama, koje se i danas, uz određene promene, koriste odredili tačan broj hromozoma u kariotipu čoveka. Do njihovog otkrića vladalo je mišljenje da se u telesnim ćelijama čoveka nalazi 48 hromozoma. Zahvaljujući ispitivanjima i određenim metodama Tijo i Levan su došli do zaključka da somatska ćelija čoveka ima 46 hromozoma.
Priprema hromozoma
Svaka živa ćelija koja ima sposobnost da se deli i sadrži jedro, može se koristiti za proučavanje hromozoma. Najčešće se u te svrhe koriste limfociti periferne krvi, a sa istom uspešnošću moguće je upotrebiti i ćelije kože, kičmene moždine, horionskih resica, iz amnionske tečnosti i dr.
Limfociti se gaje na podlozi koja sadrži materije za stimulaciju deoba T-limfocita, fitohemaglutinin, na 37C, u sterilnim uslovima. Posle tri dana kulturi se dodaje citostatik kolhicin koji zaustavlja deobe u metafazi tako što spreči obrazovanje deobnog vretena. Metafaza je period deobe u kome se hromozomi najbolje vide jer su maksimalno kondezovani. Dodavanjem hipotoničnog rastvora, po zakonima osmoze voda ulazi u limfocite i dolazi do njihovog prskanja čime se hromozomi oslobode iz jedra, rasprše. Fiksiranjem, postavljanjem na predmetna stakla za mikroskop i bojenjem hromozomi postaju spremni za izučavanje.
Metode bojenja hromozoma
Za identifikaciju pojedinačnih hromozoma koristi se nekoliko metoda bojenja, tehnika traka:
- tehnika G traka, koristi se najčešće; hromozomi se boje Gimza (Giemsa) bojom koja se vezuje za DNK pri čemu se dobija karakterističan raspored svetlih i tamnih traka
