Mezozoe

Predstavnik klase Orthonectida

Mezozoe (Mesozoa) su višećelijske životinje koje se razlikuju od svih ostalih višećelijskih životinja po tome što:

• nemaju unutrašnji sloj ćelija koji bi odgovarao endodermisu);
• jedine su metazoe koje se razmnožavaju agametski.

Pored različitosti ove životinje pokazuju i sličnosti sa pojedinim tipovima među višećelijskim životinjama:

• sa protozoama su slične svojim životnim ciklusom u kome dolazi do smene polne i bespolne generacije;
• slične su metiljima po pojedinim stupnjevima u toku razvića i
• treplje su im slične građe kao kod trepljara.

Sastoje se od samo jednog sloja ćelija, nazvanog somatodeum, koji obavija jednu ili veći broj polnih ćelija. Telesne ćelije su diferencirane u više vrsta. Razmnožavanje mezozoa je veoma složeno i biće objašnjeno kod pojedinih predstavnika. Vode endoparazitski način života.

Postavlja se osnovano pitanje gde među metazoama smestiti ovaj tip životinja. Danas među zoolozima postoje uglavnom dva shvatanja:

1. na osnovu njihove veoma proste građe i odsustva endodermisa stavljeni su na sam početak evolutivne lestvice višećelijskih životinja, odnosno, odmah iza protozoa; dakle, to su najniže višećelijske životinje;

2. prema ovom shvatanju je građa mezozoa uprošćena regresivnom evolucijom i da je njihovo stvarno mesto među pljosnatim crvima; ovo mišljenje je, između ostalih, zastupao i naš čuveni zoolog Jovan Hadži.

Klasifikacija

Mezozoe su podeljene na dve klase ( po nekim autorima nisu dve kalse nego dva reda):

• Klasa Dicyemida

Ova klasa obuhvata male, crvolike parazite bubrega glavonožaca koji ne nanose veliku štetu domaćinu u kome žive. Telo im je veličive od oko 6 mm i sastoji se od stalnog broja ćelija, najčešće do 25. Izgrađeno je od sloja ćelija sa trepljama koje okružuju jednu ćeliju nazvanu aksijalna ćelija. Aksijalna ćelija je prvo sa jednim jedrom, a kasnije postaje višejedarna i tada počinje da se deli. Posle svake deobe jedna ćelija zadržava osobine aksijalne, a druga daje agamete. Od svakog agameta deobom nastaju larve koje napuštaju jedinku u kojoj su nastale, plivaju po tečnosti bubrega domaćina, a zatim se zakače za njegov zid i razmnožavaju se na isti način sve dok domaćin polno ne sazri. Tada se preobraćaju u drugi oblik koji daje larve slične ifuzorijama i one napuštaju domaćina. Dalji tok životnog ciklusa nije poznat. Predstavnik ove klase mezozoa je pseudiciema (Pseudicyema truncatum).

• Klasa Orthonectida

U ovu klasu su svrstani veoma retki i veoma štetni endoparaziti školjki, nemertina, mnogočekinjastih crva i dr. Imaju izraženu smenu polne i bespolne generacije. Bespolna generacija je u obliku višejedarnih plazmodijuma, u kojima se od određenih jedara obrazuju agameti. Od agameta nastaju polne jedinke, mužjaci i ženke, pri čemu su ženke krupnije od mužjaka. Polne jedinke izgrađene su od sloja trepljastih ćelija koje okružuju grupu ćelija koja će dati spermatozoide (kod mužjaka) i jajne ćelije (kod ženke). Posle oplođenja, koje je unutrašnje, oplođena jajna ćelija (zigot) produžava razviće u organizmu ženke do stupnja larve koja napušta materinski organizam i sposobna je da inficira domaćina. Predstavnik ove klase je ropalura (Rhopalura ophiocomae).

Literatura

• Brajković, M: Zoologija invertebrata I deo, ZUNS, Beograd, 2003.
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Snežana Trifunović, dipl. biolog