Razlika između izmena na stranici „Mikroskop”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(Svetlosni mikroskop)
Red 11: Red 11:
 
==Svetlosni mikroskop==
 
==Svetlosni mikroskop==
 
Kod svetlosnog mikroskopa svetlost vidljivog dela spektra prolazi kroz objekat koji se posmatra i prelama se kroz sistem sočiva kako bi slika objekta bila uvećana. Dobra strana ovih mikroskopa jeste što se mogu posmatrati žive ćelije (njihovo kretanje, deoba i sl.).
 
Kod svetlosnog mikroskopa svetlost vidljivog dela spektra prolazi kroz objekat koji se posmatra i prelama se kroz sistem sočiva kako bi slika objekta bila uvećana. Dobra strana ovih mikroskopa jeste što se mogu posmatrati žive ćelije (njihovo kretanje, deoba i sl.).
 
 
С
 

Izmena na datum 26. februar 2018. u 18:43

Mikroskop je instrument koji uvećava objekte, inače previše male kako bi se videli golim okom, tako što stvara sliku uvećanog objekta posmatranja. Većina fotografija ćelija snima se pomoću mikroskopa i naziva se mikrografije.

Istorijat razvoja mikroskopa

Još je Euklid (300 god. p. n. e.) znao za neka optička svojstva krivih površina, a slično znanje imali su Ptolomej (127-151. naše ere) i Alhazan (početak XI veka). Leonardo da Vinči početkom XVI veka objašnjava značaj upotrebe sočiva pri posmatranju sitnijih predmeta. U međuvremenu, 1590. g, holandski optičar Zaharias Jansen iz Midelburga pronalazi mikroskop što predstavlja svakako jedan od najznačajnihjih, doduše sada već skoro zaboravljenih, događaja. Jansen je otkrio da upotrebom dva dvojno konveksna sočiva, postavljena na određenu daljinu dolazi do povećanja lika. Kombinovao je ta dva sočiva u unutrašnjosti jedne cevi te tako napravio prvi mikroskop (gr. micros = sitan, mali; scopein = gledam). Prvo posmatranje nečeg vidljivog pod mikroskopom obavio je 1625. god. F. Steluti koji je nacrtao glavu pčele uvećanu pet puta.

Kroz vekove se ovaj prvi mikroskop usavršavao, napredovao tako da danas osim optičkog postoje i mikroskopi kao što su elektronski, fazni, polarizacioni, fluorescentni i dr. Tokom XVIII, a naročito početkom XIX veka, izgrađeni su vrlo složeni mikroskopi čija se primena zasniva na korišćenju prirodne ili veštačke svetlosti. Danas klasični mikroskopi mogu da uvećavaju posmatrani objekat i do 1000 puta, a sa nekim pridodatim delovima i više. Glavni princip za konstrukciju elektronskog mikroskopa otkrio je nemački fizičar Hans Buš 1924. god, a prvi mikroskop je napravljen već 1930.g.

Jedan od prvih koji se bavio radom na mikroskopu bio je Anton van Levenhuk (1632-1723), trgovac tekstila iz Holandije. Upotrebljavao je veoma prost mikroskop koji je sam konstruisao i koji je mogao da uveličava predmet do 280 puta. Levenhuk je prvi posmatrao bakterije, kvasce, protozoe (praživotinje) i dr. Svoja zapažanja objavljivao je u Britanskom kraljevskom društvu.

Robert Huk (1635-1703), poznati britanski fizičar, matematičar i arhitekta, jedno vreme se bavio i usavršavanjem mikroskopa. Posmatrao je preseke plute pod mikroskopom i u delu 'Mikrografija' objavljenom 1665.g. objavio rezultate tog posmatranja. Uočio je veliki broj komorica, koje podsećaju na pčelinje saće i koje su odvojene međusobno tankim pregradama. Komorice naziva ćelije (cells) i taj naziv se zadržava i do danas. Treba napomenuti da je Huk, ustvari, naziv dao ćelijama koje su mrtve i od kojih je on video samo zidove.

Svetlosni mikroskop

Kod svetlosnog mikroskopa svetlost vidljivog dela spektra prolazi kroz objekat koji se posmatra i prelama se kroz sistem sočiva kako bi slika objekta bila uvećana. Dobra strana ovih mikroskopa jeste što se mogu posmatrati žive ćelije (njihovo kretanje, deoba i sl.).