Mikroskop

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 18:10, 27. februar 2018. od strane korisnika Tsnena (razgovor | doprinosi)
(razl) ← Starija izmena | Najnovija izmena (razl) | Novija izmena → (razl)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Mikroskop (micro - mali, sićišan; scope - gledati) je instrument koji uvećava objekte, inače previše male da bi se mogli videli golim okom, tako što stvara sliku uvećanog objekta posmatranja. Većina fotografija ćelija snima se pomoću mikroskopa i nazivjua se mikrografije.

Istorijat razvoja mikroskopa

Još je Euklid (300 god. p. n. e.) znao za neka optička svojstva krivih površina, a slično znanje imali su Ptolomej (127-151. naše ere) i Alhazan (početak XI veka). Leonardo da Vinči početkom XVI veka objašnjava značaj upotrebe sočiva pri posmatranju sitnijih predmeta. U međuvremenu, 1590. g, holandski optičar Zaharias Jansen iz Midelburga pronalazi mikroskop što predstavlja svakako jedan od najznačajnihjih, doduše sada već skoro zaboravljenih, događaja. Jansen je otkrio da upotrebom dva dvojno konveksna sočiva, postavljena na određenu daljinu dolazi do povećanja lika. Kombinovao je ta dva sočiva u unutrašnjosti jedne cevi te tako napravio prvi mikroskop (gr. micros = sitan, mali; scopein = gledam). Prvo posmatranje nečeg vidljivog pod mikroskopom obavio je 1625. god. F. Steluti koji je nacrtao glavu pčele uvećanu pet puta.

Kroz vekove se ovaj prvi mikroskop usavršavao, napredovao tako da danas osim optičkog postoje i mikroskopi kao što su elektronski, fazni, polarizacioni, fluorescentni i dr. Tokom XVIII, a naročito početkom XIX veka, izgrađeni su vrlo složeni mikroskopi čija se primena zasniva na korišćenju prirodne ili veštačke svetlosti. Danas klasični mikroskopi mogu da uvećavaju posmatrani objekat i do 1000 puta, a sa nekim pridodatim delovima i više. Glavni princip za konstrukciju elektronskog mikroskopa otkrio je nemački fizičar Hans Buš 1924. god, a prvi mikroskop je napravljen već 1930.g.

Jedan od prvih koji se bavio radom na mikroskopu bio je Anton van Levenhuk (1632-1723), trgovac tekstila iz Holandije. Upotrebljavao je veoma prost mikroskop koji je sam konstruisao i koji je mogao da uveličava predmet do 280 puta. Levenhuk je prvi posmatrao bakterije, kvasce, protozoe (praživotinje) i dr. Svoja zapažanja objavljivao je u Britanskom kraljevskom društvu.

Robert Huk (1635-1703), poznati britanski fizičar, matematičar i arhitekta, jedno vreme se bavio i usavršavanjem mikroskopa. Posmatrao je preseke plute pod mikroskopom i u delu 'Mikrografija' objavljenom 1665.g. objavio rezultate tog posmatranja. Uočio je veliki broj komorica, koje podsećaju na pčelinje saće i koje su odvojene međusobno tankim pregradama. Komorice naziva ćelije (cells) i taj naziv se zadržava i do danas. Treba napomenuti da je Huk, ustvari, naziv dao ćelijama koje su mrtve i od kojih je on video samo zidove.

Svetlosni mikroskop

Kod svetlosnog mikroskopa vidljiva svetlost prolazi kroz objekat koji se posmatra i prelama se kroz sistem sočiva kako bi slika objekta bila uvećana. Dobra strana ovih mikroskopa jeste što se mogu posmatrati žive ćelije (njihovo kretanje, deoba i sl.).

Prema broju objektivai drugim osobinama mogu se razlikovati:

  • jednostavni mikroskopi koji imaju samo jedan objektiv su u stvari lupe;
  • složeni mikroskopi, koji imaju više objektiva postavljenih tako da prelamanjem svetlosti proizvode uvećanu sliku i danas su u širokoj upotrebi.

Za razlikovanje jednostavnog od složenog mikroskopa posebno su važna dva parametra uvećanje i rezolucija.

Uvećanje je merilo jačine mikroskopa (ili skupa objektiva) koliko se puta slika posmatranog predmeta može uvećati.Npr, nešto što je u stvarnom životu široko 1mm, ako se posmatra pod mikroskopom koji uvećava 200 puta, biće na slici mikroskopa široko 200mm.

Rezolucija

Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku