Razlika između izmena na stranici „Natrijum-kalijum pumpa”
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:C8x15NaK-pump.jpg|328px|d|mini|Na,K pumpa]] | [[Slika:C8x15NaK-pump.jpg|328px|d|mini|Na,K pumpa]] | ||
| − | '''Natrijum-kalijum pumpa''' (Na-K pumpa) je oblik primarnog aktivnog transporta jona kroz ćelijsku membranu koji se kreću iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom pomoću molekula nosača i uz potrošnju energije. Pri ovom procesu se joni natrijuma aktivno ispumpavaju (izbacuju) iz ćelije, a joni kalijuma upumpavaju u ćeliju i to suprotno koncentracionom gradijentu — natrijuma ima više van ćelije nego u njoj, a kalijuma obrnuto. | + | '''Natrijum-kalijum pumpa''' (Na-K pumpa) je oblik primarnog aktivnog transporta jona kroz [[ćelijska membrana|ćelijsku membranu]] koji se kreću iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom pomoću molekula nosača i uz potrošnju energije. Pri ovom procesu se joni natrijuma aktivno ispumpavaju (izbacuju) iz ćelije, a joni kalijuma upumpavaju u ćeliju i to suprotno koncentracionom gradijentu — natrijuma ima više van ćelije nego u njoj, a kalijuma obrnuto. |
| − | Proteini koji grade ovu pumpu imaju tri ključna dela: | + | [[Proteini]] koji grade ovu pumpu imaju tri ključna dela: |
*na ekstracelularnom (vanćelijskom) kraju dva mesta za vezivanje jona kalijuma (K<sup>+</sup>); | *na ekstracelularnom (vanćelijskom) kraju dva mesta za vezivanje jona kalijuma (K<sup>+</sup>); | ||
*na citoplazmatskoj strani tri mesta za vezivanje jona Na<sup>+</sup> | *na citoplazmatskoj strani tri mesta za vezivanje jona Na<sup>+</sup> | ||
Najnovija izmena na datum 3. decembar 2015. u 13:04
Natrijum-kalijum pumpa (Na-K pumpa) je oblik primarnog aktivnog transporta jona kroz ćelijsku membranu koji se kreću iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom pomoću molekula nosača i uz potrošnju energije. Pri ovom procesu se joni natrijuma aktivno ispumpavaju (izbacuju) iz ćelije, a joni kalijuma upumpavaju u ćeliju i to suprotno koncentracionom gradijentu — natrijuma ima više van ćelije nego u njoj, a kalijuma obrnuto.
Proteini koji grade ovu pumpu imaju tri ključna dela:
- na ekstracelularnom (vanćelijskom) kraju dva mesta za vezivanje jona kalijuma (K+);
- na citoplazmatskoj strani tri mesta za vezivanje jona Na+
- deo koji ispoljava ATP-aznu aktivnost.
Proteini nosači rade kao pumpe i kao enzimi ATP-aze (adenozin trifosfataze) jer katalizuju razlaganje ATP-a. Razlaganjem ATP-a na ADP i neorganski fosfat, raskida se fosfoanhidridna veza bogata energijom čime se obezbeđuje energija neophodna za ovaj transport.
Natrijum-kalijum pumpa ima glavnu ulogu u stvaranju membranskog potencijala životinjskih ćelija. Potencijal mirovanja ili membranski potencijal je električni napon koji postoji između unutrašnje (negativno naelektrisana) i spoljašnje stane (pozitivno naelektrisana) membrane nervne i mišićne ćelije u stanju mirovanja, odnosno pre njihovog nadraživanja. Kada se ove ćelije nadraže, onda potencijal mirovanja postaje akcioni potencijal – nervni impuls, pri kome se obrće polarizovanost membrane tako da unutrašnja strana postaje pozitivno, a spoljašnja negativno naelektrisana.
Literatura
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
