Nervni sistem čoveka

Ukratko

Nervni sistem prima obaveštenja o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini, obrađuje ih i telu šalje uputstva kako da na njih odgovori. Upravlja i usklađuje rad svih delova tela, pa telo funkcioniše kao celina. Centar je sposobnosti mišljenja, psihičkog života, govora, učenja i pamćenja.

Nervne ćelije i nervno tkivo

Glavne uloge nervnog sistema obavljaju nervne ćelije međusobno povezane u nervno tkivo. Nervna ćelija ili neuron izgrađena je od tela sa koga polaze dve vrste nastavaka: dendriti i neurit. Telo ima ulogu centra za ishranu čitave ćelije. Dendriti su kratki, mnogobrojni nastavci raspoređeni oko tela kao grane na krošnji drveta (gr. dendros = drvo, otuda im naziv). Nervno vlakno (neurit ili akson) je najčešće neparan, dugačak nastavak nalik na vlakno. Neurit velikog broja nervnih ćelija obavijen je omotačem bele boje (mijelinski omotač) i završava se grananjem na kratke nastavke (nervni završeci). Neuron je preko nervnih završetaka povezan sa drugim neuronom ili sa nekim organom u telu.

Za više podataka pogledati Nervna ćelija

Nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (glija) su međusobno povezane u nervno tkivo. Nervno tkivo se sastoji od sive i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih ćelija i dendriti, a belu masu grade neuriti.

Za više podataka pogledati Nervno tkivo

Fiziološke osobine nervne ćelije

Nervna ćelija ima sposobnost da odgovori na draži. Draž je svaka promena u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini. To može da bude toplota, dodir, zvuk, miris, svetlost i dr. Delovanje draži u nervnoj ćeliji izaziva stvaranje nadražaja. Osobina nervne ćelije da na draž odgovori stvaranjem nadražaja naziva se nadražljivost. Da bi neka draž izazvala stvaranje nadražaja neophodno je da bude određene jačine. Najmanja jačina draži koja izaziva stvaranje nadražaja naziva se prag draži.

Nadražaj se prenosi kroz nervnu ćeliju u obliku nervnog impulsa koji predstavlja električnu pojavu (biostruja). Pravac prenošenja nervnog impulsa je uvek jednosmeran: od dendrita, preko tela do neurita, a zatim sa njega na sledeću nervnu ćeliju. Mesto spajanja dve nervne ćelije naziva se sinapsa. Osobina nervnih ćelija da provode nervni impuls naziva se provodljivost.

Mijelinski omotač nastaje višestrukim obmotavanjem posebnih potpornih ćelija oko nervnog vlakna. Time se debljina nervnog vlakna povećava što povećava brzinu provođenja nervnog impulsa. Brzina provođenja povećava se i time što ovaj omotač nije celovit već se na svakih 0,2-2 mm prekida. Nervni impulsi obrazuju se samo u tim prekidima. Kod čoveka postoje nervna vlakna po kojima impulsi jure brzinom uragana od 100 m/sec!

Nervi i ganglije

Nervno tkivo obrazuje dva dela nervnog sistema: centralni i periferni. Centralni nervni sistem (CNS) čine mozak i kičmena moždina, a periferni nervni sistem (PNS) se sastoji od nerava i ganglija. „Saradnja“ između CNS i ostalih delova tela otvaruje se preko perifernog nervnog sistema.

Nervi su skupine, snopovi većeg broja nervnih vlakana (neurita) koji su obavijeni zajedničkim omotačem. Nervna vlakna u nervima prenose nadražaj samo u jednom pravcu.

Prema ulozi koju obavljaju, pravcu prenošenja nadražaja, dele se na osećajne (senzitivne), pokretačke (motorne) i mešovite nerve.

Osećajni (senzitivni) nervi prenose nadražaj sa periferije tela ili unutrašnjih organa do CNS. Ovi nervi prenose poruke o osećajima i zato se tako nazivaju. Njima pripadaju npr. očni, slušni i mirisni nerv. U centralnom nervnom sistemu se vrši obrada prispele informacije, a zatim se poruka šalje ka nekom organu koji treba na nju da odgovori. Nadražaj se iz CNS prenosi do radnog organa (mišić ili žlezda) pomoću pokretačkih (motornih) nerava. Ovi nervi prenose poruke kojima se naređuju pokreti, i zato se tako nazivaju. Motorni nervi su npr. oni koji pokreću mišiće jezika, očne jabučice. Najveći broj nerava u našem telu su mešoviti, sadrže obe vrste, osećajne i pokretačke nerve.

Na nervima, najčešće osećajnim, nalaze se zadebljanja u vidu čvorića nazvana ganglije. One nastaju grupisanjem većeg broja tela nervnih ćelija zajedno sa dendritima.

Provođenje nadražaja kroz sinapsu

Između nervnih ćelija koje čine sinapsu postoji prostor nazvan sinaptička pukotina. Nervni impuls se kroz tu pukotinu prenosi pomoću posebnih hemijskih jedinjenja nazvanih posrednici (medijatori ili transmiteri). U nervni završeciima do kojih je stigao nervni impuls osobađa se transmiter i prelazi u sinaptičku pukotinu. Membrana susedne nervne ćelije sadrži posebne primaoce. Primaoci odgovaraju transmiteru kao što svaka brava ima svoj ključ. Njihovo povezivanje izazvaće stvaranje nervnog impulsa u susednoj nervnoj ćeliji.

Za više podataka pogledati Sinapsa

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem (CNS) se sastoji od dva dela:

1. mozga, smeštenog u lobanji i
2. kičmene moždine koja se nalazi u kičmenom stubu.

Pored toga što su zaštićeni skeletom, delovi CNS-a su obavijeni trima moždanim opnama koje su bogato snabdevene krvnim sudovima. Između moždanih opni nalazi se moždano-moždinska tečnost (likvor) u kojoj se praktično kupa čitav CNS. Tečnost i opne štite osetljivo  nervno tkivo od potresa, oštećenja i mikroorganizama. Tečnost cirkuliše i u šupljinama mozga (komore), kao i u kanalu kičmene moždine.

Za više podataka pogledati Moždane opne

Za više podataka pogledati Likvor

Mozak

Mozak ne upravlja samo onim o čemu mislite i šta osećate, kako učite i pamtite, načinu na koji se krećete i razgovarate, već i nesvesnim radnjama poput otkucaja srca ili varenja hrane.

U toku evolucije čoveka došlo je do razvoja posebnih delova mozga: velikog (prednjeg) mozga, međumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produžene moždine. Nervno tkivo koje gradi mozak sastoji se od sive i bele mase.

Zanimljivosti

• U stara vremena, kada se malo znalo o mozgu, smatralo se da hrabrost dolazi iz srca, a kukavičluk iz jetre!