Nervni sistem čoveka

Nervni sistem čoveka:CNS i PNS

Ukratko

Nervni sistem prima obaveštenja o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini, obrađuje ih i telu šalje uputstva kako da na njih odgovori. Upravlja i usklađuje rad svih delova tela, pa telo funkcioniše kao celina. Centar je sposobnosti mišljenja, psihičkog života, govora, učenja i pamćenja.

Nervne ćelije i nervno tkivo

Glavne uloge nervnog sistema obavljaju nervne ćelije međusobno povezane u nervno tkivo. Nervna ćelija ili neuron izgrađena je od tela sa koga polaze dve vrste nastavaka: dendriti i neurit. Telo ima ulogu centra za ishranu čitave ćelije. Dendriti su kratki, mnogobrojni nastavci raspoređeni oko tela kao grane na krošnji drveta (gr. dendros = drvo, otuda im naziv). Nervno vlakno (neurit ili akson) je najčešće neparan, dugačak nastavak nalik na vlakno. Neurit velikog broja nervnih ćelija obavijen je omotačem bele boje (mijelinski omotač) i završava se grananjem na kratke nastavke (nervni završeci). Neuron je preko nervnih završetaka povezan sa drugim neuronom ili sa nekim organom u telu.

Za više podataka pogledati Nervna ćelija

Nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (glija) su međusobno povezane u nervno tkivo. Nervno tkivo se sastoji od sive i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih ćelija i dendriti, a belu masu grade neuriti.

Za više podataka pogledati Nervno tkivo

Fiziološke osobine nervne ćelije

Nervna ćelija ima sposobnost da odgovori na draži. Draž je svaka promena u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini. To može da bude toplota, dodir, zvuk, miris, svetlost i dr. Delovanje draži u nervnoj ćeliji izaziva stvaranje nadražaja. Osobina nervne ćelije da na draž odgovori stvaranjem nadražaja naziva se nadražljivost. Da bi neka draž izazvala stvaranje nadražaja neophodno je da bude određene jačine. Najmanja jačina draži koja izaziva stvaranje nadražaja naziva se prag draži.

Nadražaj se prenosi kroz nervnu ćeliju u obliku nervnog impulsa koji predstavlja električnu pojavu (biostruja). Pravac prenošenja nervnog impulsa je uvek jednosmeran: od dendrita, preko tela do neurita, a zatim sa njega na sledeću nervnu ćeliju. Mesto spajanja dve nervne ćelije naziva se sinapsa. Osobina nervnih ćelija da provode nervni impuls naziva se provodljivost.

Mijelinski omotač nastaje višestrukim obmotavanjem posebnih potpornih ćelija oko nervnog vlakna. Time se debljina nervnog vlakna povećava što povećava brzinu provođenja nervnog impulsa. Brzina provođenja povećava se i time što ovaj omotač nije celovit već se na svakih 0,2-2 mm prekida. Nervni impulsi obrazuju se samo u tim prekidima. Kod čoveka postoje nervna vlakna po kojima impulsi jure brzinom uragana od 100 m/sec!

Nervi i ganglije

Nervno tkivo obrazuje dva dela nervnog sistema: centralni i periferni. Centralni nervni sistem (CNS) čine mozak i kičmena moždina, a periferni nervni sistem (PNS) se sastoji od nerava i ganglija. „Saradnja“ između CNS i ostalih delova tela otvaruje se preko perifernog nervnog sistema.

Za više podataka pogledati Periferni nervni sistem

Nervi su skupine, snopovi većeg broja nervnih vlakana (neurita) koji su obavijeni zajedničkim omotačem. Nervna vlakna u nervima prenose nadražaj samo u jednom pravcu.

Prema ulozi koju obavljaju, pravcu prenošenja nadražaja, dele se na osećajne (senzitivne), pokretačke (motorne) i mešovite nerve.

Osećajni (senzitivni) nervi prenose nadražaj sa periferije tela ili unutrašnjih organa do CNS. Ovi nervi prenose poruke o osećajima i zato se tako nazivaju. Njima pripadaju npr. očni, slušni i mirisni nerv. U centralnom nervnom sistemu se vrši obrada prispele informacije, a zatim se poruka šalje ka nekom organu koji treba na nju da odgovori. Nadražaj se iz CNS prenosi do radnog organa (mišić ili žlezda) pomoću pokretačkih (motornih) nerava. Ovi nervi prenose poruke kojima se naređuju pokreti, i zato se tako nazivaju. Motorni nervi su npr. oni koji pokreću mišiće jezika, očne jabučice. Najveći broj nerava u našem telu su mešoviti, sadrže obe vrste, osećajne i pokretačke nerve.

Na nervima, najčešće osećajnim, nalaze se zadebljanja u vidu čvorića nazvana ganglije. One nastaju grupisanjem većeg broja tela nervnih ćelija zajedno sa dendritima.

Provođenje nadražaja kroz sinapsu

Između nervnih ćelija koje čine sinapsu postoji prostor nazvan sinaptička pukotina. Nervni impuls se kroz tu pukotinu prenosi pomoću posebnih hemijskih jedinjenja nazvanih posrednici (medijatori ili transmiteri). U nervni završeciima do kojih je stigao nervni impuls osobađa se transmiter i prelazi u sinaptičku pukotinu. Membrana susedne nervne ćelije sadrži posebne primaoce. Primaoci odgovaraju transmiteru kao što svaka brava ima svoj ključ. Njihovo povezivanje izazvaće stvaranje nervnog impulsa u susednoj nervnoj ćeliji.

Za više podataka pogledati Sinapsa

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem (CNS) se sastoji od dva dela:

1. mozga, smeštenog u lobanji i
2. kičmene moždine koja se nalazi u kičmenom stubu.

Pored toga što su zaštićeni skeletom, delovi CNS-a su obavijeni trima moždanim opnama koje su bogato snabdevene krvnim sudovima. Između moždanih opni nalazi se moždano-moždinska tečnost (likvor) u kojoj se praktično kupa čitav CNS. Tečnost i opne štite osetljivo  nervno tkivo od potresa, oštećenja i mikroorganizama. Tečnost cirkuliše i u šupljinama mozga (komore), kao i u kanalu kičmene moždine.

Za više podataka pogledati Moždane opne

Za više podataka pogledati Likvor

Mozak

Delovi mozga

Mozak ne upravlja samo onim o čemu mislite i šta osećate, kako učite i pamtite, načinu na koji se krećete i razgovarate, već i nesvesnim radnjama poput otkucaja srca ili varenja hrane.

U toku evolucije čoveka došlo je do razvoja posebnih delova mozga: velikog (prednjeg) mozga, međumozga, srednjeg mozga, moždanog (Varolijevog) mosta, malog mozga i produžene moždine. Nervno tkivo koje gradi mozak sastoji se od sive i bele mase.

Veliki mozak

Veliki mozak je najveći, najznačajniji i najbolje razvijen deo mozga koji ispunjava skoro čitavu lobanju. Duboka uzdužna brazda deli veliki mozak na dve hemisfere, levu i desnu, koje su sa donje strane spojene belom masom. Siva masa gradi spoljašnji tanki sloj hemisfera (koru) dok se bela masa nalazi ispod nje. Površina kore daleko prevazilazi površinu bele mase. Zbog toga se na kori obrazuju vijuge (ispupčenja) i brazde (udubljenja). Iako debljina kore kod čoveka iznosi samo 2-4 mm, ona je centar sveukupne nervne delatnosti i umne aktivnosti (učenja, pamćenja, mišljenja, govora, osećanja). Zbog ukrštanja nerava koji idu iz mozga u kičmenu moždinu, svaka hemisfera upravlja pokretima suprotne strane tela. U hemisferama se nalaze I i II moždana komora ispunjene likvorom.

Kora velikog mozga je žlebovima podeljena na četiri režnja:

1. čeoni,
2. temeni,
3. slepoočni i
4. potiljačni.

U svakom od njih nalaze se nervni centri (grupe nervnih ćelija) odgovorni za obavljanje određenih uloga. U čeonom režnju nalaze se centri koji upravljaju voljnim pokretima tela, govorom i razumevanjem,  kao i misaonim radnjama, učenjem i pamćenjem. Centar za sluh nalazi se u slepoočnom, a za vid u potiljačnom režnju. Temeni režanj sadrži centre kojima osećamo toplotu, hladnoću, dodir i bol.

Osim što su povezane međusobno, nervne ćelije velikog mozga su u vezi i sa ostalim delovima nervnog sistema i svim organima u telu čoveka. Zahvaljujući tome sve informacije koje stižu u koru velikog mozga podležu obradi. Uporede se sa zapamćenim podacima, protumače se i tek tada postajemo svesni šta smo videli, čuli, osetili i prema tome se pokreće rad određenih mišića ili organa.

Za više podataka pogledati Veliki mozak

Međumozak

Međumozak je sa svih strana osim donje pokriven hemisferama velikog mozga. U njegovom centralnom delu je III moždana komora u vidu pukotine. Donji deo međumozga, hipotalamus, je povezan sa hipofizom, žlezdom koja upravlja radom drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Hipotalamus je ogromnim brojem nervih vlakana povezan sa ostalim delovima CNS-a. Zbog toga je uključen u upravljanje mnogih funkcija u telu čoveka.

U njemu se nalaze centri za emocije i ponašanje čoveka kao što su bes, ljutnja, strah. Osim njih tu su i centri za glad, sitost, žeđ, regulisanje telesne temperature i dr.

Srednji mozak

Srednji mozak povezuje međumozak i produženu moždinu. U njegovom centralnom delu nema komore već se nalazi uzani kanal koji povezuje III i IV moždanu komoru. Srednji mozak sadrži centre za vid i sluh, održavanje tonusa skeletnih mišića koji omogućavaju normalan položaj tela i glave u prostoru.

Mali mozak

Mali mozak se sastoji od dve hemisfere povezane jednim izduženim, središnjim delom.  Smešten je u potiljačnom delu lobanje. Raspored sive i bele mase je sličan kao u velikom mozgu. Siva masa gradi koru koja je veoma  izbrazdana, a bela je u unutrašnjosti. U malom mozgu se nalaze centri za ravnotežu tela i usklađivanje pokreta.

Moždani most

Moždani most povezuje srednji mozak sa produženom moždinom. Naziv Varolijev most dobio je po italijanskom lekaru Konstancu Varoliju koji ga je prvi opisao. On usklađuje mimiku lica, reguliše frekvenciju disanja, prima impulse bola iz kože lica, uha, zuba. Sadrži centre za sisanje, žvakanje i odbrambene reflekse (treptanje i suzenje).

Produžena moždina

Produžena moždina je dobila naziv po tome što se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se ukrštaju nervni putevi koji iz kičmene moždine idu ka velikom mozgu i obrnuto. Zbog toga desna hemisfera upravlja pokretima leve strane tela, a leva hemisfera desnom stranom. Između malog mozga i produžene moždine smeštena je IV moždana komora. U produženoj moždini nalaze se centri koji upravljaju nekim od osnovnih životnih funkcija, kao što su disanje i rad srca, pa se naziva čvor života. Osim ovih u produženoj moždini su centri za odbrambene reflekse kijanja, kašljanja, treptanja kao i centri za gutanje, povraćanje i lučenje pljuvačke.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je glavna linija koja mozak povezuje sa telom. Sa nje polazi 31 par nerava, u nivou svakog kičmenog pršljena po par (po jedan za svaku stranu tela). Kičmeni nervi su mešoviti, jer nastaju spajanjem dva korena: osećajnog i pokretačkog koji polaze sa sive mase. U beloj masi se nalaze dve vrste nervnih vlakana: uzlazna i silazna. Kada osećajnim nervom stigne nadražaj u kičmenu moždinu on se ka mozgu prenosi uzlaznim vlaknima. Silazna vlakna prenose nadražaj koji je stigao iz mozga do pokretačkih nerava. U kičmenoj moždini, njenoj sivoj masi, smešteni su centri odgovorni za refleksne radnje.

U središnjem delu kičmene moždine je kanal povezan sa IV moždanom komorom i ispunjen likvorom. Oko centralnog kanala nalazi se siva masa u obliku slova H (liči i na leptira raširenih krila), dok je bela masa raspoređena oko sive mase. Kičmena moždina je, slično mozgu, obavijena sa tri moždane opne između koji se stvara likvor.

Za više podataka pogledati Kičmena moždina

Zanimljivosti

• U stara vremena, kada se malo znalo o mozgu, smatralo se da hrabrost dolazi iz srca, a kukavičluk iz jetre!
• Iako su fizički iste, hemisfere imaju različite uloge. Tako je leva hemisfera bolje razvijena od desne kod naučnika, dok je kod umetnika obrnuto.
• Usled jakog nabiranja kore malog mozga, bela masa zalazi između nabora sive mase. Na poprečnom preseku to izgleda kao razgranata krošnja drveta i naziva se ''drvo života''.
• Kičmena moždina je snop nervnog tkiva dužine oko 43 cm kod odrasle žene (oko 45 cm kod odraslog muškarca), debljine malog prsta (1-2 cm), dok joj je težina 35-40 g. Pruža se od potiljačnog otvora na lobanji do drugog slabinskog pršljena kroz kanal u kičmenom stubu (dužina kičmenog stuba je oko 70 cm).

Pogledajte video, animaciju...

https://www.youtube.com/watch?v=jUxLTSmLUkY

Pretražite internet

https://www.youtube.com/watch?v=_aCCsRCw78g

https://www.youtube.com/watch?v=-s8yEhRZgvw

https://www.youtube.com/watch?v=V_LzRBibQ_4

http://cnsvp.stanford.edu/

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog