Nervni sistem čoveka
Nervni sistem prima obaveštenja o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini, obrađuje ih i telu šalje uputstva kako da na njih odgovori. Upravlja i usklađuje rad svih delova tela, pa telo funkcioniše kao celina. Centar je sposobnosti mišljenja, psihičkog života, govora, učenja i pamćenja.
Nervne ćelije i nervno tkivo
Glavne uloge nervnog sistema obavljaju nervne ćelije međusobno povezane u nervno tkivo. Nervna ćelija ili neuron izgrađena je od tela sa koga polaze dve vrste nastavaka: dendriti i neurit. Telo ima ulogu centra za ishranu čitave ćelije. Dendriti su kratki, mnogobrojni nastavci raspoređeni oko tela kao grane na krošnji drveta (gr. dendros = drvo, otuda im naziv). Nervno vlakno (neurit ili akson) je najčešće neparan, dugačak nastavak nalik na vlakno. Neurit velikog broja nervnih ćelija obavijen je omotačem bele boje (mijelinski omotač) i završava se grananjem na kratke nastavke (nervni završeci). Neuron je preko nervnih završetaka povezan sa drugim neuronom ili sa nekim organom u telu.
Nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (glija) su međusobno povezane u nervno tkivo. Nervno tkivo se sastoji od sive i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih ćelija i dendriti, a belu masu grade neuriti.
Fiziološke osobine nervne ćelije
Nervna ćelija ima sposobnost da odgovori na draži. Draž je svaka promena u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini. To može da bude toplota, dodir, zvuk, miris, svetlost i dr. Delovanje draži u nervnoj ćeliji izaziva stvaranje nadražaja. Osobina nervne ćelije da na draž odgovori stvaranjem nadražaja naziva se nadražljivost. Da bi neka draž izazvala stvaranje nadražaja neophodno je da bude određene jačine. Najmanja jačina draži koja izaziva stvaranje nadražaja naziva se prag draži.
