Nosorozi

Nosorozi (familija Rhinocerotidae) je porodica kopitara kojoj pripadaju glomazne životinje sa po tri prsta na oba para kratkih nogu. Na glavi imaju jedan ili dva roga izgrađena od rožne materije (keratina). Spadaju u najkrupnije sisare današnjeg doba, sa težinom od 2000 kg.

Opšte osobine

Masivno, teško telo oslanja se na zdepaste noge sa po tri prsta. Glava je krupna sa jedan ili dva roga postavljena na gornjoj strani nosnih kostiju. Rogovi su u obliku izraštaja i izgrađeni samo od rožne materije (nisu okoštali) koja je epidermalnog porekla. Kod vrsta sa dva roga oni su postavljeni jedan iza drugog, pri čemu prednji rog može da bude veći. Na glavi se nalaze i sitne oči kao i velike uši.

Koža im je jako debela i skoro sasvim bez dlaka. Kod indijskog nosoroga ona pada sa tela u vidu teških nabora oko tela tako da izgleda kao oklop. Tom izgledu doprinose i mnogobrojne izbočine u obliku čvorića kojima je pokrivena koža.

Sporo se razmnožavaju pošto ženka godinu i po dana posle parenja rađa samo jedno mladunče.

Zubi

Broj zuba kod nosoroga je smanjen tako što su preostala samo tri prekutnjaka na svakoj strani vilice. Kutnjaci su lophodontnog tipa, a njihov ukupan broj je 36 po formuli:

2.0.4.3

2.0.4.3

Rasprostranjenost i način života

Ranije su naseljavali Evropu, a danas žive u Africi i tropskoj Aziji. Indijski nosorog živi samo u nacionalnim parkovima, dok afrički uglavnom boravi na otvorenom prostoru savana, šikara ili močvara. Dužina života nosoroga kreće se od 40 do 50 godina. Hrane se biljkama.

Današnje vrste

• 

  Indijski nosorog

• 

  Javanski nosorog

• 

  Sumatranski nosorog

• 

  Afrički nosorog

• 

  Beli nosorog

• Indijski nosorog (Rhinoceros unicornis) živi samo u nacionalnim parkovima i zaštićenim oblastima jer je izuzetno ugrožena vrsta. Dostiže visinu od preko 2 m i težinu oko 2, 5 tone i ima jedan rog. Koža je pokrivena mnogobrojnim čvorićima i oko vrata, ramena, slabina i nogu slobodno pada oko tela poput oklopa. Nastanjuje močvare i oblasti sa visokom travom gde većinu vremena provodi valjajući se u vodi i danas živi samo u nacionalnim parkovima Indije. Živi usamljeno krećući se po ustaljenim stazama.

• Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) je veoma retka vrsta i verovatno je pred izumiranjem.

• Sumatranski ili dlakavi nosorog (Dicerorhinus sumatrensis) je verovatno neposredni predak izumrlog runastog nosoroga (Rhinoceros trichorhinus) koji je živeo u pleistocenu. Na njušci ima dva roga od kojih je prvi dugačak oko 25 cm, dok se drugi jedva primećuje. Visine je oko 1,5 m, a težine od 600 do 700 kg. Jedina je vrsta nosoroga koja živi duboko u šumi što otežava njegovo posmatranje.

• Afrički ili crni nosorog ( Diceros bicornis) je najbrojnija i najpoznatija vrsta sa dva roga od kojih je prednji znatno veći. Visina mu je do 1,5 m, a težina do 2 t. Njegov areal rasprostranjenja je ranije bio mnogo širi i obuhvatao je celu Afriku, dok danas živi uglavnom u prašumama centralne i istočne Afrike, a sigurna budućnost za njegov život i opstanak su verovatno nacionalni parkovi i rezervati.

• Beli nosorog (Ceratotherium simium) je najveći predstavnik nosoroga i posle slona najveća kopnena životinja sa dužinom od 4 m, visinom od preko 2 m i težinom koja može da pređe 3 tone. Otkriven je 1817. godine ali je već posle 70 godina postao retka životinja. Nekontrolisan lov zbog pogrešnog verovanja da prah dobijen mlevenjem njegovih rogova ima afrodizijačko delovanje, doveo je do njegove proređenosti i ugroženosti. Žive u savanama hraneći se travom, dok im drveće služi samo kao zaklon, a voda za piće i kupanje.Ženka dugo brine o mladima, najmanje tri godine do kada mladunac postigne težinu od oko 1000 kg. Ženke bez mladunaca obrazuju grupe od po 5 - 7 jedinki, a odrasli mužjaci žive usamljeno.

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
• Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog