Razlika između izmena na stranici „Nosorozi”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(6 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
−
'''Nosorozi''' (familija ''Rhinocerotidae'') je porodica [[kopitari|kopitara]] kojoj pripadaju glomazne životinje sa po tri prsta na oba para kratkih nogu. Na glavi imaju jedan ili dva roga izgrađena od rožne materije (keratina). Spadaju u najkrupnije [[sisari|sisare]] današnjeg doba, sa težinom od 2000 kg.
+
'''Nosorozi''' (familija ''Rhinocerotidae'') je porodica [[kopitari|kopitara]] kojoj pripadaju glomazne [[životinje]] sa po tri prsta na oba para kratkih nogu. Na glavi imaju jedan ili dva roga izgrađena od rožne materije (keratina). Spadaju u najkrupnije [[sisari|sisare]] današnjeg doba, sa težinom od 2000 kg.
 
==Opšte osobine==
 
==Opšte osobine==
−
 
+
Masivno, teško telo oslanja se na zdepaste noge sa po tri prsta. Glava je krupna sa jedan ili dva roga postavljena na gornjoj strani nosnih kostiju. Rogovi su u obliku izraštaja i izgrađeni samo od rožne materije (nisu okoštali) koja je [[epiderm]]alnog porekla. Kod vrsta sa dva roga oni su postavljeni jedan iza drugog, pri čemu prednji rog može da bude veći. Na glavi se nalaze i sitne oči kao i velike uši.
−
Masivno, teško telo oslanja se na zdepaste noge sa po tri prsta. Glava je krupna sa jedan ili dva roga postavljena na gornjoj strani nosnih kostiju. Rogovi su u obliku izraštaja i izgrađeni samo od rožne materije (nisu okoštali) koja je epidermalnog porekla. Kod vrsta sa dva roga oni su postavljeni jedan iza drugog, pri čemu prednji rog može da bude veći. Na glavi se nalaze i sitne oči kao i velike uši.
 
  
 
[[Koža]] im je jako debela i skoro sasvim bez [[dlaka]]. Kod indijskog nosoroga ona pada sa tela u vidu teških nabora oko tela tako da izgleda kao oklop. Tom izgledu doprinose i mnogobrojne izbočine u obliku čvorića kojima je pokrivena koža.
 
[[Koža]] im je jako debela i skoro sasvim bez [[dlaka]]. Kod indijskog nosoroga ona pada sa tela u vidu teških nabora oko tela tako da izgleda kao oklop. Tom izgledu doprinose i mnogobrojne izbočine u obliku čvorića kojima je pokrivena koža.
Red 9: Red 8:
  
 
==Zubi==
 
==Zubi==
−
Broj zuba kod nosoroga je smanjen tako što su preostala samo tri prekutnjaka na svakoj strani vilice. Kutnjaci su lophodontnog tipa, a njihov ukupan broj je 36 po [[Z|formuli]]:
+
Broj zuba kod nosoroga je smanjen tako što su preostala samo tri prekutnjaka na svakoj strani vilice. Kutnjaci su [[L|lophodontnog tipa]], a njihov ukupan broj je 36 po [[Z|formuli]]:
 
{| style="margin: 0 0 0.5em 1em; border-collapse:collapse; text-align:center;" border="1"
 
{| style="margin: 0 0 0.5em 1em; border-collapse:collapse; text-align:center;" border="1"
 
|'''2.0.4.3'''
 
|'''2.0.4.3'''
Red 17: Red 16:
  
 
==Rasprostranjenost i način života==
 
==Rasprostranjenost i način života==
−
Ranije su naseljavali Evropu, a danas žive u Africi i tropskoj Aziji. Indijski nosorog živi samo u nacionalnim parkovima, dok afrički uglavnom boravi na otvorenom prostoru savana, šikara ili močvara. Dužina života nosoroga kreće se od 40 do 50 godina. Hrane se biljkama.
+
Ranije su naseljavali Evropu, a danas žive u Africi i tropskoj Aziji. Indijski nosorog živi samo u nacionalnim parkovima, dok afrički uglavnom boravi na otvorenom prostoru savana, šikara ili močvara. Dužina života nosoroga kreće se od 40 do 50 godina. Hrane se [[biljka]]ma.
 
==Sistematika==
 
==Sistematika==
−
*carstvo: Animalia
+
*carstvo: [[Animalia]]
−
*tip: Chordata
+
*tip: [[Chordata]]
−
*podtio: Vertebrata
+
*podtio: [[Vertebrata]]
−
*klasa: Mammalia
+
*klasa: [[Mammalia]]
−
*red: Perissodactyla
+
*red: [[Perissodactyla]]
−
*porodica: Rhinocerotidae
+
*porodica: [[Rhinocerotidae]]
  
 
==Današnje vrste==
 
==Današnje vrste==
 +
*'''[[Indijski nosorog]] (''Rhinoceros unicornis'')'''
 +
*'''[[Javanski nosorog]] (''Rhinoceros sondaicus'')''' je veoma retka vrsta i verovatno je pred izumiranjem.
 +
*'''[[Sumatranski nosorog|Sumatranski]] ili dlakavi nosorog (''Dicerorhinus sumatrensis'')'''
 +
*'''Afrički ili [[crni nosorog]] ( ''Diceros bicornis'')'''
 +
*'''[[Beli nosorog]] (''Ceratotherium simium'')'''
 +
 
<gallery>
 
<gallery>
 
Slika:R unicornis1.jpg|Indijski nosorog
 
Slika:R unicornis1.jpg|Indijski nosorog
Red 34: Red 39:
 
Slika:White Rhino.jpg|Beli nosorog
 
Slika:White Rhino.jpg|Beli nosorog
 
</gallery>
 
</gallery>
−
*'''[[Indijski nosorog]] (''Rhinoceros unicornis'')'''
 
−
*'''Javanski nosorog (''Rhinoceros sondaicus'')''' je veoma retka vrsta i verovatno je pred izumiranjem.
 
−
*'''[[Sumatranski nosorog|Sumatranski]] ili dlakavi nosorog (''Dicerorhinus sumatrensis'')''' je verovatno neposredni predak izumrlog runastog nosoroga (''Rhinoceros trichorhinus'') koji je živeo u pleistocenu. Na njušci ima dva roga od kojih je prvi dugačak oko 25 cm, dok se drugi jedva primećuje. Visine je oko 1,5 m, a težine od 600 do 700 kg. Jedina je vrsta nosoroga koja živi duboko u šumi što otežava njegovo posmatranje.
 
−
 
−
*'''Afrički ili crni nosorog ( ''Diceros bicornis'')''' je najbrojnija i najpoznatija vrsta sa dva roga od kojih je prednji znatno veći. Visina mu je do 1,5 m, a težina do 2 t. Njegov areal rasprostranjenja je ranije bio mnogo širi i obuhvatao je celu Afriku, dok danas živi uglavnom u prašumama centralne i istočne Afrike, a sigurna  budućnost za njegov život i opstanak su verovatno nacionalni parkovi i rezervati.
 
−
 
−
*'''Beli nosorog (''Ceratotherium simium'')''' je najveći predstavnik nosoroga i posle slona najveća kopnena životinja sa dužinom od 4 m, visinom od preko 2 m i težinom koja može da pređe 3 tone. Otkriven je 1817. godine  ali je već posle 70 godina postao retka životinja. Nekontrolisan lov zbog pogrešnog verovanja da prah dobijen mlevenjem njegovih rogova ima afrodizijačko delovanje, doveo je do njegove proređenosti i ugroženosti. Žive u savanama hraneći se travom, dok im drveće služi samo kao zaklon, a voda za piće i kupanje.Ženka dugo brine o mladima, najmanje tri godine do kada mladunac postigne težinu od oko 1000 kg. Ženke bez mladunaca obrazuju grupe od po 5 - 7 jedinki, a odrasli mužjaci žive usamljeno.
 
  
 
== Literatura==
 
== Literatura==

Najnovija izmena na datum 30. septembar 2015. u 21:02

Nosorozi (familija Rhinocerotidae) je porodica kopitara kojoj pripadaju glomazne životinje sa po tri prsta na oba para kratkih nogu. Na glavi imaju jedan ili dva roga izgrađena od rožne materije (keratina). Spadaju u najkrupnije sisare današnjeg doba, sa težinom od 2000 kg.

Opšte osobine

Masivno, teško telo oslanja se na zdepaste noge sa po tri prsta. Glava je krupna sa jedan ili dva roga postavljena na gornjoj strani nosnih kostiju. Rogovi su u obliku izraštaja i izgrađeni samo od rožne materije (nisu okoštali) koja je epidermalnog porekla. Kod vrsta sa dva roga oni su postavljeni jedan iza drugog, pri čemu prednji rog može da bude veći. Na glavi se nalaze i sitne oči kao i velike uši.

Koža im je jako debela i skoro sasvim bez dlaka. Kod indijskog nosoroga ona pada sa tela u vidu teških nabora oko tela tako da izgleda kao oklop. Tom izgledu doprinose i mnogobrojne izbočine u obliku čvorića kojima je pokrivena koža.

Sporo se razmnožavaju pošto ženka godinu i po dana posle parenja rađa samo jedno mladunče.

Zubi

Broj zuba kod nosoroga je smanjen tako što su preostala samo tri prekutnjaka na svakoj strani vilice. Kutnjaci su lophodontnog tipa, a njihov ukupan broj je 36 po formuli:

2.0.4.3
2.0.4.3

Rasprostranjenost i način života

Ranije su naseljavali Evropu, a danas žive u Africi i tropskoj Aziji. Indijski nosorog živi samo u nacionalnim parkovima, dok afrički uglavnom boravi na otvorenom prostoru savana, šikara ili močvara. Dužina života nosoroga kreće se od 40 do 50 godina. Hrane se biljkama.

Sistematika

Današnje vrste

  • Indijski nosorog

  • Javanski nosorog

  • Sumatranski nosorog

  • Afrički nosorog

  • Beli nosorog

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
  • Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Nosorozi&oldid=26158“