Oboljenja organa za disanje

Oboljenja organa za disanje Pored svih dobro razvijenih odbrambenih mehanizama, disajni organi jako često oboljevaju. Razlog tome svakako leži u činjenici da imaju veliku površinu koja je neposredno izložena negativnim uticajima iz spoljašnje stredine, mikroorganizmima, prašini, dimu, gasovima i sl. Oboljenja mogu zahvatiti bilo koji deo ovog sistema. Mogu biti blaga, kao što je obična kijavica, ili bolesti koje ugrožavaju život, kao što je rak pluća. Mogu nastati iz više razloga: udisanja otrovnih gasova, povreda, loših navika (npr. pušenje), infekcija mikroorganizmima, naslednih faktora i dr. Za radoznale: Bolje je disati na nos nego na usta iz više razloga. U nosu se nalaze receptori za miris pa možemo ostetiti prisustvo nekog opasnog gasa ili dima. Nos je kao filter za prečišćavanje vazduha i sprečava oštećenje naših osetljivih pluća. Koliko je to važno govori podatak da stanovnici grada dnevno udahnu oko 20 milijardi stranih čestica! Krvni sudovi nosa poput grejalice zagrevaju vazduh koji udišemo. Čak i pri udisaju hladnog vazduha tokom zime, on se, dok stigne do grla, zagreje skoro do temperature tela. Grana medicine koja se bavi proučavanjem bolesti organa za disanje naziva se pulmologija, a lekar specijalista za tu vrstu bolesti je pulmolog. Grip je zarazna bolest organa za disanje izazvana infekcijom virusima. Prenosi se udisanjem vazduha koji sadrži kapljice izbačene kijanjem i kašljanjem obolele osobe (kapljična zaraza). Virusi se mogu preneti i dodirivanjem zaraženih predmeta, a zatim svojih usta ili nosa. Zbog toga se u vreme gripa savetuje često provetravanje prostorija, izbegavanje boravka u prostorijama gde je puno ljudi i često pranje ruku. Kijavica, kašalj, visoka temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima su najčešći znaci ove bolesti. Grip se ne leči, ali se može ublažiti mirovanjem, unošenjem dosta tečnosti, vitamina C i upotrebom lekova za snižavanje temeprature.

Angina je bakterijska infekcija koja izaziva upalu sluzokože ždrela i krajnika . Na krajnicima se može javiti gnoj. Znaci oboljenja su otežano gutanje, bol u grlu i visoka temperatura. Leči se antibioticima. Neizlečena angina može ostaviti posledice na zglobovima i srcu. Ako se često javlja, krajnici se uklanjaju operacijom. Slika: gnojni krajnici

Bronhitis je zapaljenje sluzokože bronhija koje izazivaju virusi ili bakterije. Pored infekcije, brinhitis mogu izazvati alergije i pušenje (pušački bronhitis). Znaci bronhitisa su kašalj, zviždanje u grudima i otežano disanje. Ako se bronhitis ne leči, može se proširiti i na plućne mehuriće i dovesti do zapaljenja pluća. Zapaljenje pluća pored virusa i bakterija mogu izazvati i gljivice, kao i udisanje prašine ili štetnih hemijskih materija. Znaci zapaljenja pluća su bolovi u grudima, kašalj, otežano disanje, povišena temperatura i zamor. Obe bolesti se leče mirovanjem, uzimanjem dosta tečnosti i odgovarajućih lekova.

Dugotrajan (hroničan) bronhitis može dovesti do emfizema pluća. Ova bolest napada plućne mehuriće koje se prekomerno uvećavaju, a kasnije i pucaju, dok se plućno tkivo između njih smanjuje. Time se smanjuje razmena gasova u plućima i pluća postaju sve manje elastična. Glavni uzrok pojave ove bolesti je pušenje. Slika: alveole kod emfizema Tuberkuloza (TBC) je veoma ozbiljna zarazna bolest koju izaziva bakterija (Kohov bacil). Prenosi se preko vazduha (kapljična zaraza). Bebe se odmah po rođenu vakcinišu protiv ove bolesti (be-se-že vakcina). Pored toga, tuberkoloza je poslednjih godina u porastu zbog loših uslova života (slaba ishrana, higijena). Znaci tuberkuloze su zamor, noćno znojenje, neznatno povišena temperatura. U početku bolesti kašalj je suv, a kasnije se, zbog pucanja kapilara u plućima, iskašljava krv. Slika: rendgenski snimak pluća obolelog od tuberkuloze

Astma je dugotrajno (hronično) zapaljenje sluzokože disajnih puteva. Disajni putevi se sužavaju i u njima se nagomilava sluz. Može biti izazvana infekcijom ili alergijskom reakcijom na različite materije (buđ, polen, dlake, perut, perje, duvanski dim, grinje itd). Znaci ove bolesti su otežano disanje, zviždanje prilikom izdisanja vazduha, osećanje nedostatka vazduha i kašalj. Astmatični napad uzrokuje neki faktor u neposrednoj okolini koji deluje nadražajno na organizam, pa dolazi do gušenja. Astma se često javlja kod dece.

Rak pluća je veoma teško i često smrtonosno oboljenje. Ćelije pluća menjaju građu, počinju ubrzano da se razmnožavaju i nekontrolisano da se dele. Broj takvih ćelija se povećava, pa se šire van mesta na kome su nastale. Putem krvi i limfe ćelije raka mogu dospeti i do drugih organa i tamo nastaviti sa deobama i širenjem, što se naziva metastaza. Najčešći uzroci nastanka raka jesu pušenje, zagađenost vazduha i nasledni faktori. Znaci ove bolesti su kašalj, otežano disanje, opšta slabost organizma, gubitak apetita i telesne mase. Preko 80% obolelih od raka pluća su pušači! Slika: pluća osobe obeolele od raka

Duvanski dim i zdravlje Čoveka bi mogla da usmrti količina nikotina iz jedne cigarete ako bismo je odjednom ubrizgali u krv. U zatvorenim prostorijama nepušači udišu do 50% štetnih sastojaka iz dima cigareta koje udišu pušači. Za oko 50 sastojaka duvanskog dima dokazano je da dovode do raka pluća. U drugoj polovini XX veka objavljena su prva saznanja o duvanskom dimu kao uzročniku mnogih bolesti ljudi. NJegovo štetno delovanje odnosi se kako na aktivne pušače tako i na one koji su izloženi duvanskom dimu (pasivni pušači). Podatak da se sagorevanjem samo jedne cigarete u okolni prostor oslobodi oko 2l duvanskog dima, dovoljno govori koliko su i nepušači ugroženi. Udahnuti duvanski dim dospeva do plućnih mehurića, a odatle u krv, kojom se dalje raznosi do svih tkiva i organa. U našoj zemlji je na snazi Zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru u javnim ustanovama kao i zabrana prodaja cigareta maloletnim osobama. U duvanskom dimu ima oko 4.000 štetnih sastojaka među kojima čak i jedan ardioaktivni element (polonijum 210)! Od tih sastojaka se, po štetnosti na zdravlje čoveka, izdvajaju nikotin, katran i ugljen-monoksid. Slika: cigareta sa obeleženim sastojcima (aceton, butan, arsen, metali....) Na svakoj kutiji cigareta nalazi se koliko nikotina i katrana sadrži, čime se ukazuje kolika je njihova štetnost po zdravlje ljudi. Nikotin je otrovna materija koja deluje na nervni sistem kao droga, izaziva zavisnost. Nikotin deluje na ubrzanje rada srca, rast krvnog pritiska, podstiče stvaranje adrenalina slično kao kada naše telo odgovara na stres. Znači, pušenje je za organizam stresna pojava. (Podsetite se lekcije o stresu.) Katran je smolasta materija koja sadrži preko 200 sastojaka od kojih su mnogi uzročnici raka. Taloži se u plućnom tkivu čime se disanje otežava. Pušači kašljanjem pokušavaju da ga izbace iz pluća. Ako kašalj traje dugo, prelazi u pušački bronhitis. Ugljen-monoksid je otrovni gas koji se inače nalazi i u izduvnim gasovima automobila. Vezuje se za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima i smanjuje njegovu sposobnost za prenošenje kiseonika. Kod strastvenih pušača je čak za 15% hemoglobina vezan ugljen monoksid.