Razlika između izmena na stranici „Oboljenja organa za varenje”
(→Bolesti prljavih ruku - zarazne bolesti) |
(→Nezarazne bolesti) |
||
| Red 16: | Red 16: | ||
{{Više podataka|Valjkasti crvi}}<br /><blockquote></blockquote><blockquote>'''''Bolesti se mogu sprečiti obaveznim pranjem ruku toplom vodom i sapunom pre jela i posle upotrebe toaleta.'''''</blockquote> | {{Više podataka|Valjkasti crvi}}<br /><blockquote></blockquote><blockquote>'''''Bolesti se mogu sprečiti obaveznim pranjem ruku toplom vodom i sapunom pre jela i posle upotrebe toaleta.'''''</blockquote> | ||
| − | === Nezarazne bolesti === | + | ===Nezarazne bolesti=== |
Skoro svako je bar nekad imao problema sa varenjem. Neki od njih poput proliva ili zatvora mogu da prođu sami od sebe, dok se drugi moraju lečiti. | Skoro svako je bar nekad imao problema sa varenjem. Neki od njih poput proliva ili zatvora mogu da prođu sami od sebe, dok se drugi moraju lečiti. | ||
| Red 30: | Red 30: | ||
'''Rak debelog creva''' se javlja sve češće u savremenom svetu. Razlog tome je hemijski zagađena hrana zbog prekomerne i nepravilne upotrebe herbicida i pesticida u poljoprivredi. Preterana upotreba masne, začinjene, dimljene hrane, alkohola i pušenja takođe utiče na pojavu ove ozbiljne bolesti. | '''Rak debelog creva''' se javlja sve češće u savremenom svetu. Razlog tome je hemijski zagađena hrana zbog prekomerne i nepravilne upotrebe herbicida i pesticida u poljoprivredi. Preterana upotreba masne, začinjene, dimljene hrane, alkohola i pušenja takođe utiče na pojavu ove ozbiljne bolesti. | ||
| + | |||
| + | === Pravilna ishrana === | ||
| + | <blockquote>''Bez jela nema rada! Jedite manje šećera i soli! Jedite više voća i povrća! Izbegavajte brzu hranu!'' </blockquote>Ishrana je od izuzetnog značaja za razvoj našeg tela, za otpornost prema bolestima, za sposobnost da izdržimo fizičke i psihičke napore. Hrana treba da sadrži sve što je našem telu neophodno za normalan rad: [[Ugljeni hidrati|ugljene hidrate]] (šećere), [[masti]], [[Proteini|belančevine]], [[Minerali|minerale]], [[Vitamini|vitamine]] i [[Voda|vodu]]. Ovih pet glavnih prehrambenih grupa namirnica potrebno je unositi svaki dan u organizam. Pored hrane, našem telu je neophodna i određena količina vode, jer se ona stalno gubi iz organizma (mokraća, znoj i dr.). | ||
| + | |||
| + | Šećeri i masti služe kao izvor energije i ugljenika koji je potreban za izgradnju organskih jedinjenja. Belančevine učestvuju u izgradnji [[ćelija]] i obnavljanju [[Tkiva živo|tkiva]], pa se zbog toga nazivaju '''gradivnim materijama'''. One moraju da se uzimaju svakodnevno, jer ne mogu da se nagomilavaju u telu kao što to mogu masti. | ||
| + | |||
| + | ''Odraslim osobama je potrebno da unesu dnevno 1g belančevina na kilogram telesne težine. Deci je potrebno znatno više belančevina nego odraslima. Deci u pubertetu 1,4-1,6 g na kilogram telesne težine, a bebama čak 3,5 g dnevno na kilogram težine.'' | ||
| + | |||
| + | Vitamini su neophodni za normalan rad naših ćelija ([[metabolizam]]) i zaštitu od štetnih faktora. Vitamin A je važan za normalan vid. Vitamin B (to je u stvari grupa od 12 vitamina) utiče na rast, rad mišića i nerava, kožu i kosu. Vitamin C je važan za odbranu od infekcija, a vitamin D za obrazovanje i razvoj kostiju. | ||
| + | |||
| + | ''Svi vitamini potrebni za jedan dan normalnog rada naših ćelija mogu se smestiti u glavu špenadle (čiode)! To što su potrebni u tako malim količinama ne oduzima ima ništa na značaju. Zbog toga su dobili ime po latinskoj reči <nowiki>''</nowiki>vita<nowiki>''</nowiki> što znači život. Oni su od životnog značaja!'' | ||
| + | |||
| + | Minerali čine čvrstim zube i kosti (fosfor, kalcijum), uspostavljaju pravilan rad mišića (kalcijum), omogućavaju provođenje nadražaja kroz nervne ćelije (kalijum i natrijum) itd. | ||
| + | |||
| + | Pravilna ishrana zasniva se i na '''tri glavna obroka''' (doručak, ručak, večera) i dve užine, jedna između doručka i ručka i druga između ručka i večere. Užine su obično sveže ili sušeno voće. Doručak je jako važan obrok, jer se njime unese oko 40% dnevnih potreba za energijom. U pripremanju hrane treba izbegavati prženje, već uglavnom jesti barenu ili kuvanu hranu. Takođe, velika opasnost preti od tzv. <nowiki>''</nowiki>'''brze hrane'''<nowiki>'', koja je danas mnogo zastupljena u ishrani mladih. Pod ovom hranom podrazumevaju se hamburgeri, prženi krompirići, pice, gazirani sokovi, pohovano i prženo meso, masna peciva, slatkiši, različite ''grickalice''</nowiki> (čips, smoki) i sl. Sve ove namirnice imaju malu hranljivu vrednost (ne drže dugo sitost), siromašne su vitaminima i mineralima i uglavnom se pretvaraju u rezerve masti, pa mogu da budu uzrok gojaznosti. | ||
Izmena na datum 13. septembar 2019. u 18:28
Unošenjem hrane i pića naši organi za varenje su izloženi štetnim faktorima iz spoljašnje sredine, što može dovesti do poremećaja u njihovom radu i razvoju oboljenja. Oboljenja organa za varenje su veoma raznovrsna i mogu se javiti u bilo kom delu ovog sistema organa. Mogu ih izazvati bakterije, virusi, paraziti, stres, nepravilna i nezdrava ishrana.
Bolesti prljavih ruku - zarazne bolesti
Bolesti prljavih ruku su zarazne bolesti koje izazivaju različiti uzročnici: virusi, bakterije, parazitski crvi ili protisti (kao što su amebe). Zajedničko im je da se sa bolesne na zdravu osobu prenose prljavim rukama koje su zagađene izmetom ili mokraćom ili vodom i hranom. Mogu da se jave u vidu manjih ili većih epidemija (širenje neke zarazne bolesti na veći broj ljudi).
Zarazna žutica je bolest koju izaziva virus. Prenosi se kontaktnom ili zaraženom vodom i hranom. Bolest je dobila naziv po tome što beonjača obolele osobe požuti. Osim toga, bolesnici imaju povišenu temperaturu, uvećanu jetru, bolove u mišićima i zglobovima, poremećaje u varenju i dr. Bolesna osoba treba obavezno da se izoluje od zdravih osoba.
Bakterije su izazivači trbušnog tifusa i trovanja hranom. Trbušni tifus je infekcija tankog i debelog creva. Trovanje hranom najčešće uzrokuje bakterija salmonela, čiji otrovi su uzrok poremećaja organa za varenje: povraćanje, učestale tečne stolice, gubitak tečnosti i dr.
Dizenteriju izaziva vrsta protista tzv. dizenterična ameba. Čest izvor zaraze je povrće i voće koje je bilo u dodiru sa zemljištem (zelena salata, jagode i dr.), pa je potrebno pre upotrebe dobro ga oprati.
Parazitski crvi (trihine, dečje gliste, pantljičare i dr) izazivaju parazitska oboljenja organa za varenje. Obolela osoba gubi apetit, mršavi, ima bolove u stomaku, poremećenu stolicu. Jedna od najopasnijih jeste pseća pantljičara ili ehinokokus, kojom se možemo zaraziti milujući zaraženog psa. Ako se posle toga ne operu ruke, a uzima hrana, u telo se unose jaja ove pantljičare.
Bolesti se mogu sprečiti obaveznim pranjem ruku toplom vodom i sapunom pre jela i posle upotrebe toaleta.
Nezarazne bolesti
Skoro svako je bar nekad imao problema sa varenjem. Neki od njih poput proliva ili zatvora mogu da prođu sami od sebe, dok se drugi moraju lečiti.
Trovanje hranom pored toga što može biti izazvano otrovima bakterija, mogu uzrokovati i gljive (pečurke), kao i hrana koja sadrži teške metale (živa i olovo) ili hemikalije koje se koriste za zaštitu biljaka od insekata.
Najčešće bolesti organa usne duplje jesu karijes i angina. Zubi se kvare (zubni karijes) kada se nepravilno ili nedovoljno peru. Mikroorganizmi u ustima stvaraju kiseline koje nagrizaju zubnu gleđ i razaraju dentin.
Čir želuca i dvanaestopalačnog creva je oštećenje sluzokože praćeno bolovima i poremećajima u varenju hrane. Javlja se zbog nepravilne ishrane (previše začinjena hrana), pušenja, prekomernog unošenja alkohola, gaziranih pića. Slični uzroci su i za gastritis, upalu sluzokože želuca. Obe bolesti može da prouzrokuje i jedna vrsta bakterije, Helicobacter pylori.
Zapaljenje slepog creva je u stvari zapaljenje crvuljka, a ne čitavog slepog creva. Može biti veoma opasno ako se crvuljak ne odstrani operacijom već dođe do njegovog pucanja. Javlja se najčešće kod mladih osoba, od 11-20 godine.
Rak debelog creva se javlja sve češće u savremenom svetu. Razlog tome je hemijski zagađena hrana zbog prekomerne i nepravilne upotrebe herbicida i pesticida u poljoprivredi. Preterana upotreba masne, začinjene, dimljene hrane, alkohola i pušenja takođe utiče na pojavu ove ozbiljne bolesti.
Pravilna ishrana
Bez jela nema rada! Jedite manje šećera i soli! Jedite više voća i povrća! Izbegavajte brzu hranu!
Ishrana je od izuzetnog značaja za razvoj našeg tela, za otpornost prema bolestima, za sposobnost da izdržimo fizičke i psihičke napore. Hrana treba da sadrži sve što je našem telu neophodno za normalan rad: ugljene hidrate (šećere), masti, belančevine, minerale, vitamine i vodu. Ovih pet glavnih prehrambenih grupa namirnica potrebno je unositi svaki dan u organizam. Pored hrane, našem telu je neophodna i određena količina vode, jer se ona stalno gubi iz organizma (mokraća, znoj i dr.).
Šećeri i masti služe kao izvor energije i ugljenika koji je potreban za izgradnju organskih jedinjenja. Belančevine učestvuju u izgradnji ćelija i obnavljanju tkiva, pa se zbog toga nazivaju gradivnim materijama. One moraju da se uzimaju svakodnevno, jer ne mogu da se nagomilavaju u telu kao što to mogu masti.
Odraslim osobama je potrebno da unesu dnevno 1g belančevina na kilogram telesne težine. Deci je potrebno znatno više belančevina nego odraslima. Deci u pubertetu 1,4-1,6 g na kilogram telesne težine, a bebama čak 3,5 g dnevno na kilogram težine.
Vitamini su neophodni za normalan rad naših ćelija (metabolizam) i zaštitu od štetnih faktora. Vitamin A je važan za normalan vid. Vitamin B (to je u stvari grupa od 12 vitamina) utiče na rast, rad mišića i nerava, kožu i kosu. Vitamin C je važan za odbranu od infekcija, a vitamin D za obrazovanje i razvoj kostiju.
Svi vitamini potrebni za jedan dan normalnog rada naših ćelija mogu se smestiti u glavu špenadle (čiode)! To što su potrebni u tako malim količinama ne oduzima ima ništa na značaju. Zbog toga su dobili ime po latinskoj reči ''vita'' što znači život. Oni su od životnog značaja!
Minerali čine čvrstim zube i kosti (fosfor, kalcijum), uspostavljaju pravilan rad mišića (kalcijum), omogućavaju provođenje nadražaja kroz nervne ćelije (kalijum i natrijum) itd.
Pravilna ishrana zasniva se i na tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine, jedna između doručka i ručka i druga između ručka i večere. Užine su obično sveže ili sušeno voće. Doručak je jako važan obrok, jer se njime unese oko 40% dnevnih potreba za energijom. U pripremanju hrane treba izbegavati prženje, već uglavnom jesti barenu ili kuvanu hranu. Takođe, velika opasnost preti od tzv. ''brze hrane'', koja je danas mnogo zastupljena u ishrani mladih. Pod ovom hranom podrazumevaju se hamburgeri, prženi krompirići, pice, gazirani sokovi, pohovano i prženo meso, masna peciva, slatkiši, različite ''grickalice'' (čips, smoki) i sl. Sve ove namirnice imaju malu hranljivu vrednost (ne drže dugo sitost), siromašne su vitaminima i mineralima i uglavnom se pretvaraju u rezerve masti, pa mogu da budu uzrok gojaznosti.
