Razlika između izmena na stranici „Pantljičare”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
(→Adaptacije na parazitski način života) |
|||
| (7 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 2: | Red 2: | ||
*Taksonomija | *Taksonomija | ||
| − | *carstvo: Animalia | + | *carstvo: [[Animalia]] |
| − | *tip: Platyhelminthes | + | *tip: [[Platyhelminthes]] |
| − | *klasa: | + | *klasa: [[Cestodaes]] |
</div> | </div> | ||
[[Slika:Taenia-scolex.jpg|160px|mini|left|Glava (scolex) sa pijavkama (A) i kukicama (B)]] | [[Slika:Taenia-scolex.jpg|160px|mini|left|Glava (scolex) sa pijavkama (A) i kukicama (B)]] | ||
| − | '''Pantljičare''' (lat. '''''Cestodes''''') su klasa [[pljosnati crvi|pljosnatih crva]] koja vodi isključivi [[E|endoparazitski]] način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene. | + | '''Pantljičare''' (lat. '''''Cestodes''''') su klasa [[pljosnati crvi|pljosnatih crva]] koja vodi isključivi [[E|endoparazitski]] način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma [[P|patogene]]. |
Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka ([[P|proglotis]]a) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. | Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka ([[P|proglotis]]a) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m. | ||
| Red 20: | Red 20: | ||
*u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina; | *u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina; | ||
*organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu; | *organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu; | ||
| − | *polni sistem je [[H|hermafroditan]] i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod [[ | + | *polni sistem je [[H|hermafroditan]] i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod [[metilji|metilja]]); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu; |
| − | *razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (''Taenia saginata'') i svinjske pantljičare (''Taenia solium'') čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja; | + | *'''razviće''' se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin [[goveđa pantljičara|goveđe]] (''Taenia saginata'') i [[svinjska pantljičara|svinjske pantljičare]] (''Taenia solium'') čovek, a prelazni domaćin je [[goveče]], odnosno [[svinja]]; |
| − | *oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju; | + | **oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju; |
| − | u crevu svinje izleže se [[larva]] [[onkosfera]]; | + | **u crevu svinje izleže se [[larva]] [[onkosfera]]; |
| − | *larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu); | + | **[[larva]] kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu); |
| − | *čovek se zarazi jedući nedovoljno, kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara. | + | **čovek se zarazi jedući nedovoljno, kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara. |
| − | '''Pseća pantljičara''' (lat. ''Echinococcus granulosus'') kao trajnog domaćina ima psa, a | + | '''[[Pseća pantljičara]]''' ili ehinokokus (lat. ''Echinococcus granulosus'') kao trajnog domaćina ima psa, [[vuk]]a i [[lisica|lisicu]] a prelazni domaćin je čovek i razne domaće životinje (goveče, [[konj]], [[svinja]], [[ovca]]) . Ciste (larve) nazvane ehinokoke su u obliku mehura koji na unutrašnjoj površini nosi i po nekoliko hiljada začetaka glava pantljičara. Veličina mehura je obično kao kokošije jaje,a li može biti i mnogo veći. Zabeleženo je da je u trbušnoj duplji teleta pronađen mehur zapremine 40 l. U telu čoveka mogu da izazovu teške, nekada smrtonosne posledice. Mogu da dospeju u bilo koji organ čoveka (jetru, [[srce]], [[pluća]], [[mozak]]) i da ometaju njihov rad. Otklanjaju se isključivo hirurškim putem, ali tada postoji opasnost da se taj mehur rasprsne i veliki broj začetaka pantljičara dospe u telo čoveka. |
==Klasifikacija== | ==Klasifikacija== | ||
| Red 34: | Red 34: | ||
1. '''potklasa Cestodaria''' | 1. '''potklasa Cestodaria''' | ||
| − | *Amphilinidea | + | *[[Amphilinidea]] |
| − | *Gyrocotylidea | + | *[[Gyrocotylidea]] |
2.'''potklasa Eucestoda''' | 2.'''potklasa Eucestoda''' | ||
| − | *Aporidea | + | *[[Aporidea]] |
| − | *Caryophyllidea | + | *[[Caryophyllidea]] |
| − | *Cyclophyllidea | + | *[[Cyclophyllidea]] |
| − | *Diphyllidea | + | *[[Diphyllidea]] |
| − | *Lecanicephalidea | + | *[[Lecanicephalidea]] |
| − | *Litobothridea | + | *[[Litobothridea]] |
| − | *Nippotaeniidea | + | *[[Nippotaeniidea]] |
| − | *Proteocephalidea | + | *[[Proteocephalidea]] |
| − | *Pseudophyllidea | + | *[[Pseudophyllidea]] |
| − | *Spathebothriidea | + | *[[Spathebothriidea]] |
| − | *Tetraphyllidea | + | *[[Tetraphyllidea]] |
| − | *Trypanorhyncha | + | *[[Trypanorhyncha]] |
== Literatura== | == Literatura== | ||
| Red 62: | Red 62: | ||
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995. | *Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995. | ||
*Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000 | *Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000 | ||
| − | {{ | + | {{potpis2}} |
[[Kategorija:Beskičmenjaci]] | [[Kategorija:Beskičmenjaci]] | ||
Najnovija izmena na datum 18. septembar 2016. u 22:32
- Taksonomija
- carstvo: Animalia
- tip: Platyhelminthes
- klasa: Cestodaes
Pantljičare (lat. Cestodes) su klasa pljosnatih crva koja vodi isključivi endoparazitski način života. Odrasle jedinke žive u crevu čoveka i izazivaju teška oboljenja jer su veoma patogene.
Telo im je izduženo, dorzoventralno spljošteno (ima oblik pantljike) i podeljeno na veliki broj članaka (proglotisa) koji zajedno dostižu dužinu od 1 mm pa do 10 m.
Na telu se razlikuju:
- prednji deo je u obliku sićušne glave (scolex);
- iza glave je suženje (vratni region), koji predstavlja embrionalnu zonu jer se u njemu stalno obrazuju novi proglotisi; najmlađi proglotisi su oni koji su najbliži vratnom delu, a idući ka kraju lanca članci su sve stariji;
- niz proglotisa koji se označava kao lanac (strobila).
Adaptacije na parazitski način života
- pantljičare su izgubile crevni takt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina preko cele površine tela; zbog toga se na površini tela obrazuju trnoliki izraštaji koji povećavaju apsorpcionu (upijajuću) površinu;
- u njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina, inače bi bile svarene od strane domaćina;
- organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu;
- polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje razvijen nego kod metilja); svaki proglotis je gotovo potpuno ispunjen polnim organima, kako muškim tako i ženskim; u prednjim, mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan (proizvode se polne ćelije), a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima; zadnji članci se otkidaju i iz njih se oslobađaju jaja, koja sa fecesom domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu;
- razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je trajni domaćin goveđe (Taenia saginata) i svinjske pantljičare (Taenia solium) čovek, a prelazni domaćin je goveče, odnosno svinja;
- oplođena jaja dospevaju sa fecesom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina – svinju;
- u crevu svinje izleže se larva onkosfera;
- larva kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva u jetru, mišiće, pluća, mozak; u tim organima onkosfera se razvija u bobicu (finu);
- čovek se zarazi jedući nedovoljno, kuvano ili pečeno bobičavo meso pa se u njegovom crevu iz bobice razvije pantljičara.
Pseća pantljičara ili ehinokokus (lat. Echinococcus granulosus) kao trajnog domaćina ima psa, vuka i lisicu a prelazni domaćin je čovek i razne domaće životinje (goveče, konj, svinja, ovca) . Ciste (larve) nazvane ehinokoke su u obliku mehura koji na unutrašnjoj površini nosi i po nekoliko hiljada začetaka glava pantljičara. Veličina mehura je obično kao kokošije jaje,a li može biti i mnogo veći. Zabeleženo je da je u trbušnoj duplji teleta pronađen mehur zapremine 40 l. U telu čoveka mogu da izazovu teške, nekada smrtonosne posledice. Mogu da dospeju u bilo koji organ čoveka (jetru, srce, pluća, mozak) i da ometaju njihov rad. Otklanjaju se isključivo hirurškim putem, ali tada postoji opasnost da se taj mehur rasprsne i veliki broj začetaka pantljičara dospe u telo čoveka.
Klasifikacija
Klasa Cestodes podeljena je na dve potklase:
1. potklasa Cestodaria
2.potklasa Eucestoda
- Aporidea
- Caryophyllidea
- Cyclophyllidea
- Diphyllidea
- Lecanicephalidea
- Litobothridea
- Nippotaeniidea
- Proteocephalidea
- Pseudophyllidea
- Spathebothriidea
- Tetraphyllidea
- Trypanorhyncha
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog
