Razlika između izmena na stranici „Pijavice”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 10: Red 10:
 
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se [[H|hirudin]], koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
 
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se [[H|hirudin]], koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
  
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis'').
+
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.  
 +
 
 +
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.
 
==Klasifikacija==
 
==Klasifikacija==
 
Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva [[K|klitelum]]a na telu i još niza zajedničkih osobina,  zajedno sa [[oligohete|oligohetama]] svrstavana u klasu '''[[Clitelata]]''' (naziv je 1919. predložio [[Michaelsen]]
 
Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva [[K|klitelum]]a na telu i još niza zajedničkih osobina,  zajedno sa [[oligohete|oligohetama]] svrstavana u klasu '''[[Clitelata]]''' (naziv je 1919. predložio [[Michaelsen]]

Izmena na datum 28. oktobar 2009. u 22:20

Hirudo medicinalis

Pijavice (lat. Hirudinea) su klasa člankovitih crva adaptiranih na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta.

U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.

Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.

U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i konjska pijavica (Haemopsis sanguisuga), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.

Klasifikacija

Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva kliteluma na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa oligohetama svrstavana u klasu Clitelata (naziv je 1919. predložio Michaelsen

Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima:

  • građi celoma
  • građi ždrela
  • biologiji i dr.

Ova klasa je podeljena na dve potklase:

1. potklasa Archihirudinea kojoj je jedan red:

2. potklasa Euhirudinea koja sadrži tri reda:


Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog