Razlika između izmena na stranici „Pijavice”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(New page: '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[...)
 
Red 1: Red 1:
 +
<div class="info">[[Slika:R138958 475481.jpg|260px|right|Hirudo medicinalis]]
 +
*Taksonomija:
 +
*carstvo: Animalia
 +
*tip: Annelida
 +
*klasa: Clitellata
 +
*potklasa: Hirudinea (Lamarck, 1818)
 +
*redovi:
 +
*Arhynchobdellida
 +
*Rhynchobdellida</div>
 +
 +
 +
 
'''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su [[člankoviti crvi]] adaptirani na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta.
 
'''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su [[člankoviti crvi]] adaptirani na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta.
  

Izmena na datum 7. januar 2008. u 19:23

Hirudo medicinalis
  • Taksonomija:
  • carstvo: Animalia
  • tip: Annelida
  • klasa: Clitellata
  • potklasa: Hirudinea (Lamarck, 1818)
  • redovi:
  • Arhynchobdellida
  • Rhynchobdellida


Pijavice (lat. Hirudinea) su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta.

U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.

Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis).

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000


Kompjuter.gif
Овај tekst treba dopuniti