Pijavice

• Taksonomija:
• carstvo: Animalia
• tip: Annelida
• klasa: Hirudinea

Pijavice (lat. Hirudinea) su klasa člankovitih crva adaptiranih na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i kao odrasle jedinke hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem hemolimfe insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.

Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.

U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.

Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.

Polni sistem je hermafroditan, ali je izbegnuto samooplođenje. Oplođena jaja se smeštaju u kokon, koji se obrazuje od kliteluma. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, nema metamorfoze

U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i konjska pijavica (Haemopsis sanguisuga), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.

Klasifikacija

Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva kliteluma na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa oligohetama svrstavana u klasu Clitelata (naziv je 1919. predložio Michaelsen

Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima:

• građi celoma
• građi ždrela
• biologiji i dr.

Ova klasa je podeljena na dve potklase:

1. potklasa Archihirudinea kojoj je jedan red:

• Acanthobdellida

2. potklasa Euhirudinea koja sadrži tri reda:

• Rhynchobdellida
• Pharyngobdellida
• Gnathobdellida

Literatura

• Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
• Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000

Snežana Trifunović, dipl. biolog