Razlika između izmena na stranici „Pijavice”
(New page: '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[...) |
|||
| (9 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su [[člankoviti crvi]] | + | <div class="info">[[Slika:R138958 475481.jpg|260px|right|Hirudo medicinalis]] |
| + | *Taksonomija: | ||
| + | *carstvo: [[Animalia]] | ||
| + | *tip: [[Annelida]] | ||
| + | *klasa: [[Hirudinea]] | ||
| + | </div> | ||
| + | |||
| + | '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su klasa [[člankoviti crvi|člankovitih crva]] adaptiranih na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i kao odrasle jedinke hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem [[H|hemolimfe]] insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. | ||
| − | + | Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm. | |
| − | Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''). | + | U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant [[H|hirudin]], koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina. |
| + | |||
| + | Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. | ||
| + | ==Reprodukcija== | ||
| + | Polni sistem je [[H|hermafroditan]], ali je izbegnuto samooplođenje. | ||
| + | |||
| + | '''Muški polni sistem''' se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela. | ||
| + | |||
| + | '''Ženski polni sistem''' se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora. | ||
| + | |||
| + | Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od [[K|kliteluma]]. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez [[metamorfoza|metamorfoze]] | ||
| + | ==Poznate vrste== | ||
| + | U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka. | ||
| + | ==Klasifikacija== | ||
| + | Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva [[K|klitelum]]a na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa [[oligohete|oligohetama]] svrstavana u klasu '''[[Clitelata]]''' (naziv je 1919. predložio [[Michaelsen]] | ||
| + | |||
| + | Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima: | ||
| + | * građi celoma | ||
| + | *građi ždrela | ||
| + | *biologiji i dr. | ||
| + | |||
| + | Ova klasa je podeljena na dve potklase: | ||
| + | |||
| + | 1. '''potklasa [[Archihirudinea]]''' kojoj je jedan red: | ||
| + | * [[Acanthobdellida]] | ||
| + | |||
| + | 2. '''potklasa [[Euhirudinea]]''' koja sadrži tri reda: | ||
| + | *[[Rhynchobdellida]] | ||
| + | *[[Pharyngobdellida]] | ||
| + | *[[Gnathobdellida]] | ||
| + | {{Više podataka|Člankoviti crvi}} | ||
== Literatura== | == Literatura== | ||
*Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987. | *Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987. | ||
| + | *Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd | ||
*Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971. | *Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971. | ||
*Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. | *Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. | ||
| Red 16: | Red 54: | ||
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995. | *Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995. | ||
*Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000 | *Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000 | ||
| − | {{ | + | {{potpis2}} |
| − | |||
[[Kategorija:Beskičmenjaci]] | [[Kategorija:Beskičmenjaci]] | ||
[[Kategorija:Kratki tekstovi]] | [[Kategorija:Kratki tekstovi]] | ||
Najnovija izmena na datum 23. decembar 2013. u 22:03
Pijavice (lat. Hirudinea) su klasa člankovitih crva adaptiranih na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i kao odrasle jedinke hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem hemolimfe insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.
Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.
Reprodukcija
Polni sistem je hermafroditan, ali je izbegnuto samooplođenje.
Muški polni sistem se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela.
Ženski polni sistem se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora.
Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od kliteluma. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez metamorfoze
Poznate vrste
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i konjska pijavica (Haemopsis sanguisuga), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.
Klasifikacija
Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva kliteluma na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa oligohetama svrstavana u klasu Clitelata (naziv je 1919. predložio Michaelsen
Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima:
- građi celoma
- građi ždrela
- biologiji i dr.
Ova klasa je podeljena na dve potklase:
1. potklasa Archihirudinea kojoj je jedan red:
2. potklasa Euhirudinea koja sadrži tri reda:
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
