Razlika između izmena na stranici „Pijavice”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane)
Red 6: Red 6:
 
</div>
 
</div>
 
   
 
   
'''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su klasa [[člankoviti crvi|člankovitih crva]] adaptiranih na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.
+
'''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su klasa [[člankoviti crvi|člankovitih crva]] adaptiranih na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i kao odrasle jedinke hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem [[H|hemolimfe]] insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.
  
Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama.veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.
+
Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.
  
 
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant [[H|hirudin]], koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
 
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant [[H|hirudin]], koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
  
 
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.  
 
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.  
 +
==Reprodukcija==
 +
Polni sistem je [[H|hermafroditan]], ali je izbegnuto samooplođenje.
  
 +
'''Muški polni sistem''' se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela.
 +
 +
'''Ženski polni sistem''' se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora.
 +
 +
Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od [[K|kliteluma]]. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez [[metamorfoza|metamorfoze]]
 +
==Poznate vrste==
 
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.
 
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.
 
==Klasifikacija==
 
==Klasifikacija==
Red 32: Red 40:
 
*[[Pharyngobdellida]]
 
*[[Pharyngobdellida]]
 
*[[Gnathobdellida]]
 
*[[Gnathobdellida]]
 
+
{{Više podataka|Člankoviti crvi}}
  
 
== Literatura==
 
== Literatura==

Najnovija izmena na datum 23. decembar 2013. u 21:03

Hirudo medicinalis

Pijavice (lat. Hirudinea) su klasa člankovitih crva adaptiranih na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i kao odrasle jedinke hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem hemolimfe insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.

Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.

U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.

Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.

Reprodukcija

Polni sistem je hermafroditan, ali je izbegnuto samooplođenje.

Muški polni sistem se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela.

Ženski polni sistem se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora.

Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od kliteluma. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez metamorfoze

Poznate vrste

U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i konjska pijavica (Haemopsis sanguisuga), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.

Klasifikacija

Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva kliteluma na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa oligohetama svrstavana u klasu Clitelata (naziv je 1919. predložio Michaelsen

Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima:

  • građi celoma
  • građi ždrela
  • biologiji i dr.

Ova klasa je podeljena na dve potklase:

1. potklasa Archihirudinea kojoj je jedan red:

2. potklasa Euhirudinea koja sadrži tri reda:

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Člankoviti crvi

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
Snežana Trifunović, dipl. biolog