Razlika između izmena na stranici „Pijavice”
| (2 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 13: | Red 13: | ||
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. | Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. | ||
| + | ==Reprodukcija== | ||
| + | Polni sistem je [[H|hermafroditan]], ali je izbegnuto samooplođenje. | ||
| − | + | '''Muški polni sistem''' se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela. | |
| + | '''Ženski polni sistem''' se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora. | ||
| + | |||
| + | Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od [[K|kliteluma]]. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez [[metamorfoza|metamorfoze]] | ||
| + | ==Poznate vrste== | ||
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka. | U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta '''[[medicinska pijavica]]''' (''Hirudo medicinalis''), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i [[konjska pijavica]] (''Haemopsis sanguisuga''), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka. | ||
==Klasifikacija== | ==Klasifikacija== | ||
| Red 34: | Red 40: | ||
*[[Pharyngobdellida]] | *[[Pharyngobdellida]] | ||
*[[Gnathobdellida]] | *[[Gnathobdellida]] | ||
| − | + | {{Više podataka|Člankoviti crvi}} | |
== Literatura== | == Literatura== | ||
Najnovija izmena na datum 23. decembar 2013. u 22:03
Pijavice (lat. Hirudinea) su klasa člankovitih crva adaptiranih na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i kao odrasle jedinke hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Mlade jedinke se hrane sisanjem hemolimfe insekata. Među pijavicama ima i vrsta koje se hrane sitnim životinjama koje gutaju cele. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela.
Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33-34 segmenta. Spolja posmatrano izgleda kao da svaki segment izdeljen na sekundarne sgmente (anuli), ima ih po 5 na segmentu, ali oni zahvataju samo površinske delove. Obično su crne, braon, zelene, crvene boje mada ima i vrsta sa prugama i mrljama. Veličina tela se kreće od 1 - 20 cm, a najčešće su dužine od 5 cm.
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se antikoagulant hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva.
Reprodukcija
Polni sistem je hermafroditan, ali je izbegnuto samooplođenje.
Muški polni sistem se sastoji od više pari semenika koji se nalaze u zadnjoj polovini tela. Od semenika polaze tanki semevodi koji se sa svake strane tela ulivaju u zajednički odvodni kanal. Odvodni kanali se zatim spajaju u jedan neparni kanal koji služi za izbacivanje sperme i završava se na vrhu mišićnog kopulatornog organa u vidu cevčice koja se može da izbaci van tela.
Ženski polni sistem se sastoji od para jajnika od kojih polaze jajovodi koji se zatim spajaju u kratak uterus (matericu). Uterus se završava nešto širom mišićnom vaginom čiji je otvor smešten iza muškog polnog otvora.
Oplođena jaja se smeštaju u kokon čvrstih zidova sličnih pergamentu, koji se obrazuje od kliteluma. Kokon se polaže u blato ili pričvršćuje za podvodne delove biljaka. Iz jaja se izlegu mlade jedinke koje liče na odrasle, što znači da je razviće direktno bez metamorfoze
Poznate vrste
U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis), koja se ranije koristila u medicini za lečenje visokog krvnog pritiska kod ljudi. Osim nje u stajaćim vodama se često nalazi i konjska pijavica (Haemopsis sanguisuga), koja se prikači za ždrelo i nosnu duplju konja i goveda, kada oni piju vodu i sisa krv. Poznati su slučajevi kada je ova pijavica nađena i u ždrelu čoveka.
Klasifikacija
Prema ranijoj klasifikaciji je, zbog prisustva kliteluma na telu i još niza zajedničkih osobina, zajedno sa oligohetama svrstavana u klasu Clitelata (naziv je 1919. predložio Michaelsen
Klasa Hirudinea se klasifikuje prema sledećim kriterijumima:
- građi celoma
- građi ždrela
- biologiji i dr.
Ova klasa je podeljena na dve potklase:
1. potklasa Archihirudinea kojoj je jedan red:
2. potklasa Euhirudinea koja sadrži tri reda:
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Brajković, M (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
