Razlika između izmena na stranici „Pijavice”
(New page: '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[...) |
|||
| Red 1: | Red 1: | ||
| + | <div class="info">[[Slika:R138958 475481.jpg|260px|right|Hirudo medicinalis]] | ||
| + | *Taksonomija: | ||
| + | *carstvo: Animalia | ||
| + | *tip: Annelida | ||
| + | *klasa: Clitellata | ||
| + | *potklasa: Hirudinea (Lamarck, 1818) | ||
| + | *redovi: | ||
| + | *Arhynchobdellida | ||
| + | *Rhynchobdellida</div> | ||
| + | |||
| + | |||
| + | |||
'''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su [[člankoviti crvi]] adaptirani na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta. | '''Pijavice''' (lat. ''Hirudinea'') su [[člankoviti crvi]] adaptirani na [[P|parazitski]] način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su [[E|ektoparaziti]] i hrane se krvlju [[kičmenjaci|kičmenjaka]] za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta. | ||
Izmena na datum 7. januar 2008. u 20:23
- Taksonomija:
- carstvo: Animalia
- tip: Annelida
- klasa: Clitellata
- potklasa: Hirudinea (Lamarck, 1818)
- redovi:
- Arhynchobdellida
- Rhynchobdellida
Pijavice (lat. Hirudinea) su člankoviti crvi adaptirani na parazitski način života.Pretežno žive u slatkim vodama, ali ih ima i na kopnu i u morima. Većinom su ektoparaziti i hrane se krvlju kičmenjaka za čije se telo pričvršćuju. Imaju dve mišićne pijavke – jedna okružuje usni otvor, a druga je na zadnjem kraju tela. Telo im je izgrađeno od stalnog broja segmenata,tj. uvek se sastoji od 33 segmenta.
U njihovim pljuvačnim žlezdama nalazi se hirudin, koji sprečava zgrušavanje krvi domaćina.
Crevo je prostrano i može da ima izraštaje – divertikulume, u kojima se sakuplja krv (tako mogu da se hrane npr. samo dva puta godišnje). Pregrade između segmeneta su izčezle i celom je redukovan za razliku od drugih člankovitih crva. U slatkim vodama Srbije je vrlo česta vrsta medicinska pijavica (Hirudo medicinalis).
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
 |
Овај tekst treba dopuniti |
