Pingvini
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
- nadred ptice letačice (Neognathae, Carinatae)
- red pingvini (Sphenisciformes,Impenes)
Pingvini (Sphenisciformes, Impenes) je red ptica letačica koje ne mogu da lete, ali su zato najbolji plivači među pticama. Žive u velikim, milionskim kolonijama na južnoj hemisferi pored morskih i okeanskih obala. Krila su modifikovana u snažna peraja za veslanje pokretna samo u ramenim zglobovima dok su ostali zglobovi kruti. Noge se nalaze sasvim pozadi pa mogu jedino da stoje uspravno oslanjajući se na rep. Prsti na nogama su spojeni plovnim kožicama. Perje je kratko i jako gusto i stalno se podmazuje tako da ne propušta vodu. Ispod kože imaju debeo sloj masti koja ih štiti od hladnoće.
Spoljašnja morfologija
Pingvini se ističu uspravnim držanjem i krutim krilima koja se ne mogu sklopiti oko tela. Telo im je srednje veličine za ptice, težine 1-40 kg i visine 40-120 cm. Carski pingvin je najveći pingvin sa svojih 120 cm visine, dok je mali plavi pingvin, visine od samo 30 cm, najmanja vrsta. Perje odraslih jedinki je na leđnoj strani plavo-crne ili sive boje, dok je trbušna strana bela. Neke vrste mogu da imaju upadljive žutonarandžaste šare na glavi. Telo mladunaca je celo smeđesivo ili belo. Polovi su vrlo slični međusobno, nije izražen polni dimorfizam.
Osim što su dobri plivači, oni mogu i da rone služeći se krilima kao perajima dok noge sa razapetim plovnim kožicama koriste kao krmu. Plivaju i rone brzinom od 5 do 36 km/h i mogu ostati pod vodom nešto manje od pola sata. Na kopnu se kreću gegajući se ili klizeći po ledu na stomaku.
Razmnožavanje
Smatraju se monogamnim životinjama i često se gnezde u istom gnezdu i sa istim prošlogodišnjim partnerom. Gnezde se u milijonskim jatima, kolonijama od kojih je najveća ona sa 5 miliona parovaGnezda prave na mestima udaljenim od obale od kamenčica ili biljaka na otvorenim mestima ili u zaklonu, a pojedine vrste i u jazbinama ili pukotinama u stenama. Za vreme gnežđenja imaju složeno i raznovrsno ponašanje udvaranja koje obuhvata glasno promuklo oglašavanje i raznovrsne poze.
Ženke snesu 1-2 jaja u razmaku od 2-4 dana između nošenja na kojima oko 30 - 64 dana brinu mužjaci ili oba roditelja zavisno od vrste. Briga o mladuncima je zajednička. Mladunci dostižu polnu zrelost u rasponu od 2 do 5 godina. Prosečna dužina života je oko 20 godina.
Klasifikacija
Red Sphenisciformes se sastoji od jedne jedine porodice Spheniscidae kojoj pripadaju rodovi:
- Genus Aptenodytes (kraljevski pingvini),
- Genus Eudyptes (ćubasti pingvini)
- Genus Eudyptula (mali pingvini)
- Genus Megadyptes
- Genus Pygoscelis (Adelijini pingvini)
- Genus Spheniscus
https://www.youtube.com/embed/SkY03n0_sD8
Literatura
- Brem, A, E. (1982): Život životinja, Prosvjeta, Zagreb
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
