Plastidi sa pigmentima

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 12:55, 14. februar 2009. od strane korisnice Tsnena (razgovor | doprinosi)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kompjuterska ilustracija građe hloroplasta
Mikrografija hloroplasta
Struktura hloroplasta
Struktura hloroplasta
Hloroplasti vrste Plagiomnium affine
Struktura hloroplasta
Struktura hloroplasta
Mikrografija hloroplasta
Mikrografija hloroplasta

Tokom diferenciranja meristemskih ćelija proplastidi se mogu nepovratno ili povratno diferencirati i u neku od formi plastida koji poseduju pigmente.

U ovu kategoriju spadaju:

1. karotenoplasti, plastidi koji nemaju ulogu u fotosintezi,

2. plastidi koji učestvuju u procesima fotosinteze:

Kod biljaka se nalaze karotenoplasti i hloroplasti, dok se kod algi nalaze svi tipovi pigmentisanih plastida, sa izuzetkom karotenoplasta.

Karotenoplasti

Karotenoplasti predstavljaju fotosintetski neaktivne plastide koji odlikuju ćelije latica , plodova, pa i korenja. Oni sadrže razne pigmente iz grupe karotenoida i imaju širok spektar žute, preko narandžaste do crvene boje. Svi ovi pigmenti predstavljaju derivate izopenten, a najpoznatiji su: likopen, alfa-karotin, beta-karotin, krocetin i violaksantin. Enzimi koji učestvuju u transformaciji izopentena prisutni su u karotenoplastu i on je samostalan u njihovoj sintezi. Žuta i narandžasta boja mnogih cvetova i crvena boja mnogih plodova bar jednim delom dolazi od karotenoplasta.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati karotenoplasti

Hloroplasti

Ovi plastidi spadaju u grupu fotosintetski aktivnih pigmentisanih plastida. Nalaze se kod svih fotoautotrofnih biljaka i kod predstavnika sledeća četiri razdela algi: Chlorarachniophyta, Euglenophyta, Chlorophyta i Charophyta. To su zeleni plastidi koji se kod biljaka sreću u nadzemnim organima dajući im zelenu boju, dok se kod algi najčešće nalaze u perifernim delovima ćelija dajući tako celom talusu alge karakterističnu zelenu boju. Pored zelenih, postoje i neobojene biljke, ali i one mogu imati hloroplaste koji su maskirani drugim pigmentima nezelene boje ili bojenim supstancama ćelijskog soka. Najčešće se hloroplasti nalaze u tkivima koja su neposredno izložena svetlosti. Prvi je fon Mol 1837. godine zapazio ove organele.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati hloroplasti II
Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija