Prašnik

Delovi cveta: 1 (žig), 2 (stubić), 3 (plodnik) - tučak; 4- prašnice; 5 - prašnički konac; 6 - krunični listić

Prašnici su delovi cveta u kojima se obrazuje polenov prah (polenova zrna). To su mikrosporofili na kojima se formiraju mikrosporangije (polenove kesice) u kojima se mejozom obrazuju mikrospore. Od mikrospore se obrazuje polenovo zrno koje predstavlja muški gametofit. Cvetovi koji nemaju prašnike su jednopolni – ženski cvetovi, a oni koji imaju samo prašnike su jednopolni – muški cvetovi.

Građa

Prašnik se sastoji od:

• prašničkog konca (filamentum), sterilni deo i
• prašnice (antera ili mikrosporangija), fertilni deo.

Prašnički konac na vrhu nosi prašnicu. Prašnica se sastoji od dve poluantere (thecae), koje su međusobno razdvojene tkivom, spojnicom (konektiv). Svaka teka ima po dve polenove kesice, u kojima se stvara polen. Polenovo zrno nastaje prvo mejotičkim, a zatim i mitotičkim deobama pa se kao rezultat toga stvara polenovo zrno koje ima dve ćelije: vegetativnu i generativnu. Zid polenovog zrna ima dva sloja intinu (unutrašnji) i egzinu (spoljašnji). Na egzini se nalaze različite skulpture koje su specifične za svaku vrstu biljaka. Polen se oslobađa pucanjem zida antera, kao prah, svako zrno ispada posebno.

Broj prašnika

Skup svih prašnika jednog cveta naziva se andreceum. Njihov broj je veoma različit kod različitih biljnih vrsta, od 1 pa do više stotina.

Razviće prašnika

Prašnici se začinju u vidu ispupčenja na vegetacionoj kupi cvetnog izdanka. Uskoro posle toga donji deo ispupčenja se diferencira u prašnički konac, a vršni deo u prašnicu. Ako se prati razviće prašnika na poprečnom preseku pod mikrokopom, može se zaključiti da se okrugle konture, pri samom završetku prašnika, uskoro menjaju i postaju četvrtaste. zatim dolazi do intenzivnog razrastanja tkiva začetka na dve strane te on postaje dvodelan. među kracima prašnice diferencira se zasebno tkivo koje se naziva konektiv. kao rezultat daljeg neravnomernog razrastanja prašnica postaje četverodelna. Raščlanjivanje prašnice na delove praćeno je obrazovanjem u svakom delu po jedne polenove kesice (mikrosporangije). Tako se tipično oformljena antera sastoji iz 4 polenove kesice.

Razviće polenovih kesica

U ranim fazama razvića antera, polenove kesice se sastoje iz meristemskih ćelija okruženih sa spoljašnje strane epidermalnim slojem. U skoro svakom se od 4 dela izdvajaju krupne subepidermalne ćelije koje su bogate citoplazmom i imaju krupna jedra. To su ćelije primarnog arhesporijuma. One počinju da se dele odvajajući ka spoljašnjosti parijetalne ćelije, a ka unutrašnjosti ćelije sekundarnog arhesporijuma. Ćelije sekundarnog arhesporijuma mogu mitotički da se dele, time brojčano uvećavaju ili mogu neposredno da prelaze u sporogene, materinske ćelije mikrospora.

Parijetalne ćelije takođe se dele formirajući na taj način zid antere koji se kod različitih biljaka sastoji od različitog broja ćelija. Uglavnom se zid sastoji od tri sloja:

• egzotecijuma
• endotecijuma
• tapetuma

Spoljašnji sloj zida prašnice je egzotecijum (epidermalni sloj) koji se sastoji od sitnih, pljosnatih ćelija sa dobro razvijenom kutikulom. Ispod epidermisa je endotecijum ili fibrozni sloj (subepidermalni sloj). Zidovi njegovih ćelija se sa neravnomernim zadebljanjim: spiralnim ili mrežastim. Fibrozni sloj učestvuje u stvaranju prašnika. Ispod njega je međusloj ili hranljivi sloj koji osim jednom može da ima i više slojeva.

Najdublji sloj u zidu antere je pokrovni sloj ili tapetum (gr. tapetum - ćilim) koji neposredno pokriva polenovu kesicu i učestvuje u ishrani materinskih ćelija polena i u sazrevanju polena. Ćelije tapetuma su relativno krupne, sa tankim zidovima i bogate su zrnastom citoplazmom. Često su mnogojedarne ili sadrže poliploidna jedra. Kod većine biljaka tapetum ne traje dugo već se njegove ćelije razaraju prilikom pbrazovanja spora. Njihova citoplazma se sjedinjuje obrazujući tapetni plazmodijum koji se nalazi u polenovoj kesici.

Polenova kesica je, u zavisnosti od stupnja razvitka prašnika, napunjena:

• polenom ili
• materinskim ćelijama polena ili
• arhesporijumom, tkivom koje prethodi razviću materinskih ćelija.

Mikrosporogeneza i mikrongametogeneza

Mikrosporogeneza

Mikrosporogeneza je proces kojim se obrazuju mikrospore kod heterospornih organizama i odvija se, kod skrivenosemenica, u anterama prašnika. Iz mikrospora se razvijaju muški gametofiti koji nose muške polne organe, anteridije. U mladim prašničkim kesama od ćelija subepidermalnog sloja obrazuje se arhesporijum koji deobama daje materinske ćelije polena. Materinske ćelije polena, koje imaju diploidan broj hromozoma, se dele mejozom (I i II) i od svake nastaju po 4 haploidne mikrospore (polenova zrna).

Za više podataka pogledati Polen

Mikrogametogeneza

Mikrogametogeneza je proces obrazovanja haploidnih muških gameta. Oko formirane mikrospore se obrazuje membrana i odvija se proces vakuolizacije pri čemu se mikrospora postepeno preobraća u polenovo zrno. Oko polenovog zrna se obrazuju dve membrane:

• spoljašnja, egzina na čijoj se spoljašnjoj površini obrazuju različiti nabori i izraštaji specifični za određene vrste, rodove i familije
• unutrašnja, intina

Posle obrazovanja polenovog zrna u njemu počinju mitotičke deobe tih ćelija, mikrogametogeneza. Mitozom jedne mikrospore nastaju dve ćelije, obe imaju haploidan broj hromozoma:

• veća, vegetativna (veća) i
• manja, generativna.

Vegetativna se dalje ne deli i ona održava životne funkcije. Generativna se deli na dve spermatične ćelije (mikrogameti). Tako, zrelo polenovo zrno, koje sada predstavlja mikrogametofit (muški gametofit), se sastoji od tri ćelije/jedra (dve generativne i jedna vegetativna). Kod većine cvetnica u momentu oprašivanja polenova zrna su dvojedarna, a konačnu trojedarnu formu dobijaju u momentu klijanja u polenovu cev.

Oprašivanje

Oprašivanje je prenošenje polena sa jednog cveta na žig tučka drugog ili istog cveta da bi došlo do spajanja muške i ženske polne ćelije, odnosno, oplođenja.

Oprašivanje insektima

Tipovi oprašivanja

Razlikuju se dva osnovna tipa oprašivanja:

• samooprašivanje (autogamija)
• unakrsno (stranooprašivanje)

Samooprašivanje prenošenje polena sa jednog cveta na žig tučka istog cveta ili drugog cveta na istoj biljci. Pri ovakvom oprašivanju ne dolazi do genske rekombinacije pa potomci imaju iste gene kao i materinska biljka. Biljke su razvile različite mehanizme kojima sprečavaju samooprašivanje kao što su:

• sazrevanje prašnika pre tučkova (ili obrnuto),
• nesrazmernost u dužini prašnika i tučkova (npr. dugački tučkovi, a prašnici kratki)
• jednopolni cvetovi i dr.

Prenošenje polena sa jednog cveta na žig tučka cveta druge biljke je stranooprašivanje. Kod njega je omogućena rekombinacija gena pa se potomci razlikuju od roditeljskih biljaka.

Tipovi oprašivanja se mogu posmatrati i prema načinu prenošenja polena. prema tom kriterijumu se razlikuju:

• anemofilija, oprašivanje pomoću vetra;
• zoofilija, oprašivanje pomoću životinja pa u zavisnosti od vrste može da bude:
  • entomofilija - insektima
  • malakofilija - puževima
  • ornitofilija - pticama
• hidrofilija, oprašivanje pomoću vode

Morfologija prašnika

• 

  Prašnici divizme

• 

  Prašnici kantariona

• 

  Prašnici Scabiosa columbaria

• 

  Prašnici ruse

• 

  Prašnici veronike

• 

  Prašnici lale

• 

  Prašnici trešnje

• 

  Prašnici orlovih noktiju

Literatura

• Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
• Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
• Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Trifunović, Snežana (1980): Anatomija i morfologija posmatranja apikalnog meristema u toku indukcije cvetanja Spinacia oleracia L. - diplomski rad, Beograd
  

  Snežana Trifunović, dipl. biolog