Prašnik
Prašnici su delovi cveta u kojima se obrazuje polenov prah (polenova zrna). Skup svih prašnika jednog cveta naziva se andreceum. Cvetovi koji nemaju prašnike su jednopolni – ženski cvetovi, a oni koji imaju samo prašnike su jednopolni – muški cvetovi.
Građa
Prašnik se sastoji od:
- prašničkog konca (filamentum), sterilni deo i
- prašnice (antera ili mikrosporangija), fertilni deo.
Prašnički konac na vrhu nosi prašnicu. Prašnica se sastoji od dve poluantere (thecae), koje su međusobno razdvojene tkivom, spojnicom (konektiv). Svaka teka ima po dve polenove kesice, u kojima se stvara polen. Polenovo zrno nastaje prvo mejotičkim, a zatim i mitotičkim deobama pa se kao rezultat toga stvara polenovo zrno koje ima dve ćelije: vegetativnu i generativnu. Zid polenovog zrna ima dva sloja intinu (unutrašnji) i egzinu (spoljašnji). Na egzini se nalaze različite skulpture koje su specifične za svaku vrstu biljaka. Polen se oslobađa pucanjem zida antera, kao prah, svako zrno ispada posebno.
Razviće prašnika
Prašnici se začinju u vidu ispupčenja na vegetacionoj kupi cvetnog izdanka. Uskoro posle toga donji deo ispupčenja se diferencira u prašnički konac, a vršni deo u prašnicu. Ako se prati razviće prašnika na poprečnom preseku pod mikrokopom, može se zaključiti da se okrugle konture, pri samom završetku prašnika, uskoro menjaju i postaju četvrtaste. zatim dolazi do intenzivnog razrastanja tkiva začetka na dve strane te on postaje dvodelan. među kracima prašnice diferencira se zasebno tkivo koje se naziva konektiv. kao rezultat daljeg neravnomernog razrastanja prašnica postaje četverodelna. Raščlanjivanje prašnice na delove praćeno je obrazovanjem u svakom delu po jedne polenove kesice (mikrosporangije). Tako se tipično oformljena antera sastoji iz 4 polenove kesice.
Razviće polenovih kesica
U ranim fazama razvića antera, polenove kesice se sastoje iz meristemskih ćelija okruženih sa spoljašnje strane epidermalnim slojem. U skoro se u svakom od 4 dela izdvajaju krupne subepidermalne ćelije koje su bogate citoplazmom i imaju krupna jedra. To su ćelije primarnog arhesporijuma. One počinju da se dele odvajajući ka spoljašnjosti parijetalne ćelije, a ka unutrašnjosti ćelije sekundarnog arhesporijuma. Ćelije sekundarnog arhesporijuma mogu mitotički da se dele, time brojčano uvećavaju ili mogu neposredno da prelaze u sporogene, materinske ćelije mikrospora.
Parijetalne ćelije takođe se dele formirajući na taj način zid antere koji se kod različitih biljaka sastoji od različitog broja ćelija. Uglavnom se zid sastoji od tri sloja:
- egzotecijuma
- endotecijuma
- tapetuma
Spoljašnji sloj zida prašnice je egzotecijum (epidermalni sloj) koji se sastoji od sitnih, pljosnatih ćelija sa dobro razvijenom kutikulom. Ispod epidermisa je endotecijum ili fibrozni sloj (subepidermalni sloj). Zidovi njegovih ćelija se sa neravnomernim zadebljanjim: spiralnim ili mrežastim. Fibrozni sloj učestvuje u stvaranju prašnika. Ispod njega je međusloj ili hranljivi sloj koji osim jednom može da ima i više slojeva.
Najdublji sloj u zidu antere je pokrovni sloj ili tapetum (gr. tapetum - ćilim) koji neposredno pokriva polenovu kesicu i učestvuje u ishrani materinskih ćelija polena i u sazrevanju polena.
Morfologija prašnika
Prašnici divizme
Prašnici kantariona
Prašnici Scabiosa columbaria
Prašnici ruse
Prašnici veronike
Prašnici lale
Prašnici trešnje
Prašnici orlovih noktiju
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
Literatura
- Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
- Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
- Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
- Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
- Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Trifunović, Snežana (1980): Anatomija i morfologija posmatranja apikalnog meristema u toku indukcije cvetanja Spinacia oleracia L. - diplomski rad, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog
