Razlika između izmena na stranici „Prave košljoribe”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(2 međuizmena istog korisnika nisu prikazane)
Red 1: Red 1:
 
<div class="note">
 
<div class="note">
 
*Taksonomija  
 
*Taksonomija  
*carstvo: Animalia
+
*carstvo: [[Animalia]]
*tip: Chordata
+
*tip: [[Chordata]]
*klasa: Actinopterygii
+
*klasa: [[Actinopterygii]]
 
*infraklasa: Teleostei</div>  
 
*infraklasa: Teleostei</div>  
  
'''Prave košljoribe''' (lat. ''Teleostei'') su [[ribe]] sa potpuno okoštalim skeletom izgrađenim od koštanih pršljenova na koje se nadovezuju parna rebra. Pošto su filogenetski najmlađa grupa među ribama one se sada nalaze u dobu napredovanja i procvata. Pripada im najveći broj današnjih riba, oko 97% ili oko 20 000 vrsta
+
'''Prave košljoribe''' (lat. '''Teleostei''') su [[ribe]] sa potpuno okoštalim skeletom izgrađenim od koštanih pršljenova na koje se nadovezuju parna rebra. Pošto su filogenetski najmlađa grupa među ribama one se sada nalaze u dobu napredovanja i procvata. Pripada im najveći broj današnjih riba, oko 97% ili oko 20 000 vrsta
  
 
==Krljušti==
 
==Krljušti==
Red 20: Red 20:
 
Dišu pomoću škrga, a mnoge imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im naročita proširenja u škržnim dupljama koja su bogato snabdevena mrežom krvnih sudova.
 
Dišu pomoću škrga, a mnoge imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im naročita proširenja u škržnim dupljama koja su bogato snabdevena mrežom krvnih sudova.
 
==Razmnožavanje==
 
==Razmnožavanje==
Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. [[jegulja]], u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, [[lososi]]) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).
+
[[Oplođenje]] je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. [[jegulja]], u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, [[lososi]]) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).
  
 
==Klasifikacija==
 
==Klasifikacija==
 
Ogroman broj vrsta koje pripadaju ovom redu čini njihovu sistematiku vrlo složenom. Morfološke osobine koje služe kao kriterijumi za njihovu klasifikaciju su:
 
Ogroman broj vrsta koje pripadaju ovom redu čini njihovu sistematiku vrlo složenom. Morfološke osobine koje služe kao kriterijumi za njihovu klasifikaciju su:
*koštane žbice leđnih peraja  
+
*koštane žbice leđnih [[peraja]]
*oblik i građa krljušti  
+
*oblik i građa [[krljušti]]
 
*položaj trbušnih peraja i njihov odnos prema grudnim perajima  
 
*položaj trbušnih peraja i njihov odnos prema grudnim perajima  
 
*riblji mehur i dr.  
 
*riblji mehur i dr.  
Red 31: Red 31:
  
 
===Mekoperke===
 
===Mekoperke===
Mekoperke (lat. ''Malacopterygii'' ili ''Phycostomi'') su grupa pravih košljoriba čije su koštane žbice u perajima člankovite i savitljive pa su im usled toga peraja mekana (grč. malacos = mekan; pteron = peraje), a [[riblji mehur]]i su preko izvodnog kanala u kontaktu sa ždrelom. Trbušna [[peraja]] su postavljena iza grudnih, a u koži se nalaze cikloidne krljušti ili je koža bez njih. Većina slatkovodnih riba naše zemlje pripada ovoj grupi.
+
Mekoperke (lat. ''Malacopterygii'' ili ''Phycostomi'') su grupa pravih košljoriba čije su koštane žbice u perajima člankovite i savitljive pa su im usled toga peraja mekana (grč. malacos = mekan; pteron = [[peraje]]), a [[riblji mehur]]i su preko izvodnog kanala u kontaktu sa ždrelom. Trbušna [[peraja]] su postavljena iza grudnih, a u koži se nalaze cikloidne krljušti ili je koža bez njih. Većina slatkovodnih riba naše zemlje pripada ovoj grupi.
  
 
Neke od najpoznatijih porodica mekoperki su:
 
Neke od najpoznatijih porodica mekoperki su:
Red 98: Red 98:
 
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.  
 
*Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.  
 
[[Kategorija:Kičmenjaci]]
 
[[Kategorija:Kičmenjaci]]
{{Potpis}}
+
{{Potpis2}}[[Kategorija:Ribe]]

Najnovija izmena na datum 23. decembar 2013. u 19:36

Prave košljoribe (lat. Teleostei) su ribe sa potpuno okoštalim skeletom izgrađenim od koštanih pršljenova na koje se nadovezuju parna rebra. Pošto su filogenetski najmlađa grupa među ribama one se sada nalaze u dobu napredovanja i procvata. Pripada im najveći broj današnjih riba, oko 97% ili oko 20 000 vrsta

Krljušti

Telo im je pokriveno krljuštima koje naležu jedan na drugu kao crepovi na krovu. Samo kod pojedinih u koži nema krljušti, kao npr. kod somova i jegulji. Razlikuju se dva tipa krljušti:

1. cikloidne, koje su u vidu pločica sa glatkom zadnjom ivicom

2. ktenoidne, takođe, u vidu pločica, ali sa nazubljenom zadnjom ivicom.

Opšte osobine

Pokazuju veliku raznovrsnost kako u načinu života tako i građe. Žive i u slatkim i u slanim vodama, a veličina im se kreće od malenih, od 1 cm pa do onih dužine 4-5 m, kao što je npr. tunj.

Dišu pomoću škrga, a mnoge imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha. Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji i pokrivene koštanim poklopcem. Za udisanje atmosferskog vazduha služe im naročita proširenja u škržnim dupljama koja su bogato snabdevena mrežom krvnih sudova.

Razmnožavanje

Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje. Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno. Neke vrste, kao npr. jegulja, u toku razvića doživljavaju preobražaj, dok druge prelaze u vreme mresta ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara (jegulje, lososi) savlađujući pri tome sve prepreke (slapove, brzake i dr.).

Klasifikacija

Ogroman broj vrsta koje pripadaju ovom redu čini njihovu sistematiku vrlo složenom. Morfološke osobine koje služe kao kriterijumi za njihovu klasifikaciju su:

  • koštane žbice leđnih peraja
  • oblik i građa krljušti
  • položaj trbušnih peraja i njihov odnos prema grudnim perajima
  • riblji mehur i dr.
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati klasifikacija košljoriba

Mekoperke

Mekoperke (lat. Malacopterygii ili Phycostomi) su grupa pravih košljoriba čije su koštane žbice u perajima člankovite i savitljive pa su im usled toga peraja mekana (grč. malacos = mekan; pteron = peraje), a riblji mehuri su preko izvodnog kanala u kontaktu sa ždrelom. Trbušna peraja su postavljena iza grudnih, a u koži se nalaze cikloidne krljušti ili je koža bez njih. Većina slatkovodnih riba naše zemlje pripada ovoj grupi.

Neke od najpoznatijih porodica mekoperki su:

Tvrdoperke

Tvrdoperke (lat. Actinopterygii) su ribe sa koštanim skeletom (košljoribe) kojima je nekoliko prednjih žbica leđnog i analnog peraja nesavitljivo i štrči kao čvrste koštane igle (osnovna razlika od mekoperki). Telo im je pokriveno ktenoidnim ili cikloidnim krljuštima, a trbušna peraja su postavljena ispred grudnih peraja. Riblji mehur nema izvodni kanal ili, ako ga ima, on je zatvoren.

Ova grupa obuhvata veliki broj vrsta koje većinom žive u moru. Izdvojene su najpoznatije i najznačajnije vrste kako slatkovodne tako i morske.

Klasifikacija

Potklasa Actinopterygii podeljena je na četiri infraklase:

1. štitonoše (Chondrostei)

2. mnogoperke (Polypteri)

3. holostei (Holostei)

4. košljoribe (Teleostei)


Slatkovodne vrste

Morske vrste

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
Snežana Trifunović, dipl. biolog