Predatorstvo

Snažni očnjaci tigra

Predatorstvo predstavlja odnos ishrane između predatora i plena. To je obligatan, recipročan odnos, koji ima pozitivno dejstvo za predatora, a negativno za plen.

Predator

Pod predatorima se podrazumevaju životinje sa slobodnim načinom ishrane tj. hrane se drugim vrstama i mesojedi su. To su brze životinje, izuzetno pokretljive, sa dobro razvijenim refleksima i čulnim organima. Poseduju određene organe za hvatanje i ubijanje plena. Tako, ptice grabljivice imaju jake kljunove i mišiće žvakače; zveri imaju razvijene očnjake razdirače; neki predatori poseduju otrovne zube kao npr. zmije ili gušteri.

Tehnika lova kod predatora je različita. Neke plen pronalaze i love pjedinačno-solitarno, dok druge vrste plen love u grupama, kao naprimer, šakal, lavovi i hijene.

Plen

Plen, takođe, ima dobro razvijene čulne organe, brzinu i poseduje različite organe za odbranu od predatora. Najčešće su to otrovne žlezde, zatim kopita, rogovi, bodlje. Mnogi organizmi se štite od predatora putem kriptične ( zaštitne) obojenosti. Oni se svojom bojom tela uklapaju u boju okoline i postaju manje uočljivi. Potom, pojava poznata kao mimikrija tj. oponašanje vrsta koje sadrže otrovne materije ili bodlje. Česta je kod zmija koje nisu otrovne, ali svojom bojom tela oponašaju zmije koje su otrovne i na taj način upozorava, odnosno brani od predatora.

Da li su herbivori predatori?

Pod predatorstvom se, najčešće, podrazumeva takav oblik ishrane, kada predator aktivno traga za plenom-životinjom. Međutim, mnogi biolozi kao predatore obeležavaju i herbivore, odnosno organizme koji se hrane biljkama (biljojedi). Kao dokaz za to može da posluži činjenica, da su mnoge biljke razvile niz mehanizama za odbranu. One u svojim tkivima stvaraju različita hemijska jedinjenja koja su neprijatnog ukusa ili, čak, otrovna. Neke biljke imaju razvijene trnove, pa su na taj način zaštićene. Dakle, može se reći, da između biljaka i životinja postoji odnos koji se može definisati kao predatorstvo.

Literatura

• Janković, M. (1990): Fitoekologija IV izdanje, Naučna knjiga, Beograd.
• Stanković, S. (1979): Ekologija životinja, Beograd.
• Tucić, N. (1987): Uvod u teoriju evolucije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Snežana Pavlović, prof. biologije