Prioni

Izvor: Bionet Škola
Izmena od 18:41, 18. oktobar 2008. od strane korisnika Tsnena (razgovor | doprinosi)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Prioni si infektivni agensi, subvirusne čestice, koje se sastoje samo iz jednog sialoglikoproteina i nemaju nukleinsku kiselinu, ili je njihov genom toliko mali da ga je nemoguće otkriti danas poznatim metodama. Stenli Prusiner ih je 1982. g. otkrio i dao naziv koji, ustvari predstavlja skraćeni naziv od proteinski virioni (engl. proteinaceous infectious particle, a on se odnosi na virion). Ćelija domaćin, sadrži gen za prionski protein (PRNP) koji kodira sintezu ćelijskog prionskog proteina (PrPC) prisutnog u ćelijama skoro svih sisara, uključujući i čoveka, kao i nekih beskičmenjaka. Tek kada se ćelija inficira prionom, koji je inicijalna kapisla, dolazi do razvoja bolesti tako što se normalni oblici proteina preobrate u patološke.

Istorijat

Bolesti izazvane prionima javljaju se prvi put još u XVIII veku u Velikoj Britaniji, mada se tada nije ni predpostavljalo o kakvim se uzročnicima radi. Od tada do danas razmišljanja o uzročnicima ovih oboljenja pretrpela su razne pokušaje tumačenja, sve do 1982. kada je Prusiner postavio svoju Protein only teoriju. Posle toga je posebna pažnja posvećena prionima pa su se i saznanja o njima uvećala iako je ostalo i mnogo nepoznanica.

  • 1738. g. je prvi put opisana bolest skrapije ili drhtanje (svrabež, češanje) ovaca (od engl. scrapy što znači češanje, grebanje), koja se manifestuje češanjem do povređivanja, spoticanjem, trčanjem neobičnim korakom, anaksioznošću i nedruštvenim ponašanjem i završava letalno. Pojavu bolesti uzrokovalo je selektivno ukrštanje najboljih primeraka ovaca sa sopstvenim potomstvom što je dovelo do rađanja krupnih jaganjaca, sa kvalitetnim runom, ali je imalo i jedan sporedan efekat: u kasnijem dobu ovce su počinjale da pokazuju znake drhtanja.Uzrok pojave bolesti ostao je nepoznat.
  • 1883. g. francuski veterinar Saradet (Sarradet) opisuje prvi slučaj ludog vola koji se ponašao slično kao ovce obolele od skrapije.
  • 1920. g. Hans Krojcfeld (Hans Creutzfeldt) je postavio dijagnozu bolesti, koja je godinama mučila neurologe i koja će ostati poznata kao Krojcfeld-Jakobova bolest, skr. CJD (engl. Creutzfeldt-Jacob disease). Bolest je dijagnostikovana kod devojčice koja je lagano umirala u narednih 10-tak godina. Postoje opravdane sumnje da je pogrešno postavljena dijagnoza i da prvi pacijent sa CJD uopšte nije imao ovu bolest! Ubrzo je Alfons Jakob postavio pravu dijagnozu kod pacijenata koji su verovatno bili oboleli od ove bolesti pa je tako njen naziv ostao.
  • 1930. g. dolazi do prave epidemije skrapije izazvane upotrebom vakcine protiv virusa Looping ill koja je napravljena od mozga i limfnog tkiva drugih ovaca. Vakcina je propisno sterilisana formaldehidom ali je ipak izazvala oboljenje. Otada vlada mišljenje da se skrapije izaziva nekim mikrobom, ali se ne zna kojim.
  • 1967. g. se javljaju mišljenja da agens bolesti češanja možda uopšte nema nukleinsku kiselinu, ni DNK ni RNK. Pošto je u to vreme široko bila prihvaćena centralna dogma molekularne biologije takvo mišljenje
nije ozbiljno razmatrano.

Ćelijski prionski protein (PrPC)

Ćelijski prionski protein, skr. PrPC (engl. prion protein of the cell)

Patološki prionski protein (PrPSC)

Prionske bolesti čoveka

Prionske bolesti životinja

Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku
Snežana Trifunović, dipl. biolog