Razlika između izmena na stranici „Prionski protein”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
Ala - Gly - Ala - Ala - Ala - Ala - Gly - Ala (odeđuju ih kodoni od 113 do 120 u PRP genu)
| (Jedna međuizmena istog korisnika nije prikazana) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Prion1.gif|374px|d|mini|Konvertovanje normalnog u patološki prionski protein]] | [[Slika:Prion1.gif|374px|d|mini|Konvertovanje normalnog u patološki prionski protein]] | ||
| − | '''Prionski protein''' predstavlja proizvod prionskog gena (PRNP). Razlikuju se dva tipa ovog proteina koje kodira isti gen: | + | '''Prionski protein''' predstavlja proizvod [[prionski gen|prionskog gena]] (PRNP). Razlikuju se dva tipa ovog proteina koje kodira isti [[gen]]: |
*'''ćelijski prionski protein''', skr. '''PrP<sup>C</sup>''' (engl. ''prion protein of the cell'') koji predstavlja normalan, prirodan oblik ovog proteina prisutan u brojnim ćelijama, vezan za spoljašnju stranu njihove membrane | *'''ćelijski prionski protein''', skr. '''PrP<sup>C</sup>''' (engl. ''prion protein of the cell'') koji predstavlja normalan, prirodan oblik ovog proteina prisutan u brojnim ćelijama, vezan za spoljašnju stranu njihove membrane | ||
*'''patološki prionski protein''', '''PrP<sup>SC</sup>''' (engl. ''prion protein scrapie''), koji uzrokuje prionske bolesti i pretpostavlja se da nastaje transformacijom ćelijskog prionskog proteina. | *'''patološki prionski protein''', '''PrP<sup>SC</sup>''' (engl. ''prion protein scrapie''), koji uzrokuje prionske bolesti i pretpostavlja se da nastaje transformacijom ćelijskog prionskog proteina. | ||
| − | Pretvaranje PrP<sup>C</sup> u PrP<sup>SC</sup> je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava kada u organizam dospe infektivni prion koji svog suseda pretvori u sopstveni, patološki oblik, a onda obojica ponaosob preobrate još po jednog i tako dalje se ekponencijalno širi. | + | Pretvaranje PrP<sup>C</sup> u PrP<sup>SC</sup> je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava kada u organizam dospe infektivni [[prion]] koji svog suseda pretvori u sopstveni, patološki oblik, a onda obojica ponaosob preobrate još po jednog i tako dalje se ekponencijalno širi. |
==Ćelijski prionski protein== | ==Ćelijski prionski protein== | ||
| − | Ćelijski prionski protein, skr. '''PrP<sup>C</sup>''' (engl. ''prion protein of the cell'') je prirodan sastojak ćelijske membrane brojnih ćelija, između ostalih i nervnih. Normalna funkcija prionskih proteina nije utvrđena. Smatra se da bi mogli imati ulogu u prenosu nervnih impulsa u CNS-u. | + | Ćelijski prionski protein, skr. '''PrP<sup>C</sup>''' (engl. ''prion protein of the cell'') je prirodan sastojak ćelijske membrane brojnih ćelija, između ostalih i nervnih. Normalna funkcija prionskih proteina nije utvrđena. Smatra se da bi mogli imati ulogu u prenosu nervnih impulsa u [[CNS]]-u. |
Odmah po sintezi sastoji se od 253 aminokiseline od kojih se neke u procesu sazrevanja (maturacije) otklanjaju: | Odmah po sintezi sastoji se od 253 aminokiseline od kojih se neke u procesu sazrevanja (maturacije) otklanjaju: | ||
| − | *na N kraju 22 aminokiseline | + | *na N kraju 22 [[aminokiseline]] |
*C kraju 23 aminokiseline | *C kraju 23 aminokiseline | ||
| − | Zreli protein sadrži 208 aminokiselina i po strukturi je [[G|glikoprotein]]. Za C kraj se, posle otklanjanja aminokiselina, vezuje GPI - ''kotva'' kojom se ovaj protein zakačinje (''usidri'') za spoljašnji deo ćelijske membrane. | + | Zreli protein sadrži 208 aminokiselina i po strukturi je [[G|glikoprotein]]. Za C kraj se, posle otklanjanja aminokiselina, vezuje GPI - ''kotva'' kojom se ovaj protein zakačinje (''usidri'') za spoljašnji deo [[ćelijska membrana|ćelijske membrane]]. |
Određeni regioni, obeleženi kao H1, H2, H3 i H4 imaju spiralnu strukturu, pri čemu se u oblasti H1 regiona nalazi najkonzervativniji niz aminokiselina koji je siti za sve do sada pručene životinjske vrste i čoveka. Taj niz se sastoji od 8 aminokiselina od kojih su 6 molekula alanin (Ala) i 2 glicina (Gly) (odnosu ALa:Gly= 3:1), sa redosledom: | Određeni regioni, obeleženi kao H1, H2, H3 i H4 imaju spiralnu strukturu, pri čemu se u oblasti H1 regiona nalazi najkonzervativniji niz aminokiselina koji je siti za sve do sada pručene životinjske vrste i čoveka. Taj niz se sastoji od 8 aminokiselina od kojih su 6 molekula alanin (Ala) i 2 glicina (Gly) (odnosu ALa:Gly= 3:1), sa redosledom: | ||
| Red 22: | Red 22: | ||
*nastavlja se u [[endoplazmatični retikulum|granularnom endoplazminom retikulumu]], odnosno, njegovim ribozomima; tada se sintetiše veliki protein izgrađen od 253 aminokiseline | *nastavlja se u [[endoplazmatični retikulum|granularnom endoplazminom retikulumu]], odnosno, njegovim ribozomima; tada se sintetiše veliki protein izgrađen od 253 aminokiseline | ||
*transportuje se do [[Goldžijev kompleks|Goldžijevog kompleksa]] gde se odvijaju posttranslatorne promene koje obuhvataju otklanjanje aminokiselina sa N i C kraja; posle tih promena protein ima 208 aminokiselina | *transportuje se do [[Goldžijev kompleks|Goldžijevog kompleksa]] gde se odvijaju posttranslatorne promene koje obuhvataju otklanjanje aminokiselina sa N i C kraja; posle tih promena protein ima 208 aminokiselina | ||
| − | *sazrevanje (maturacija) PrP<sup>C</sup> vrši se obradom njegovih krajeva: na N kraju se uklanja signalni peptid, a na C kraju se uklanja hidrofobni peptid i dodaje GPI (glikozilfosfatidilinozitolska) ''kotva'' kojom se pričvršćuje za spoljašnju stranu ćelijske membrane. | + | *sazrevanje (maturacija) PrP<sup>C</sup> vrši se obradom njegovih krajeva: na N kraju se uklanja signalni [[peptid]], a na C kraju se uklanja hidrofobni peptid i dodaje GPI (glikozilfosfatidilinozitolska) ''kotva'' kojom se pričvršćuje za spoljašnju stranu ćelijske membrane. |
[[Slika:Prionski proteini.gif|351px|d|mini|PrP<sup>C</sup> sa više α-zavojnica (ljubičasto) i PrP<sup>SC</sup>, sa više β-ploča (zeleno) ]] | [[Slika:Prionski proteini.gif|351px|d|mini|PrP<sup>C</sup> sa više α-zavojnica (ljubičasto) i PrP<sup>SC</sup>, sa više β-ploča (zeleno) ]] | ||
==Patološki prionski protein == | ==Patološki prionski protein == | ||
Najnovija izmena na datum 7. januar 2013. u 21:41
Prionski protein predstavlja proizvod prionskog gena (PRNP). Razlikuju se dva tipa ovog proteina koje kodira isti gen:
- ćelijski prionski protein, skr. PrPC (engl. prion protein of the cell) koji predstavlja normalan, prirodan oblik ovog proteina prisutan u brojnim ćelijama, vezan za spoljašnju stranu njihove membrane
- patološki prionski protein, PrPSC (engl. prion protein scrapie), koji uzrokuje prionske bolesti i pretpostavlja se da nastaje transformacijom ćelijskog prionskog proteina.
Pretvaranje PrPC u PrPSC je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava kada u organizam dospe infektivni prion koji svog suseda pretvori u sopstveni, patološki oblik, a onda obojica ponaosob preobrate još po jednog i tako dalje se ekponencijalno širi.
Sadržaj
Ćelijski prionski protein
Ćelijski prionski protein, skr. PrPC (engl. prion protein of the cell) je prirodan sastojak ćelijske membrane brojnih ćelija, između ostalih i nervnih. Normalna funkcija prionskih proteina nije utvrđena. Smatra se da bi mogli imati ulogu u prenosu nervnih impulsa u CNS-u.
Odmah po sintezi sastoji se od 253 aminokiseline od kojih se neke u procesu sazrevanja (maturacije) otklanjaju:
- na N kraju 22 aminokiseline
- C kraju 23 aminokiseline
Zreli protein sadrži 208 aminokiselina i po strukturi je glikoprotein. Za C kraj se, posle otklanjanja aminokiselina, vezuje GPI - kotva kojom se ovaj protein zakačinje (usidri) za spoljašnji deo ćelijske membrane.
Određeni regioni, obeleženi kao H1, H2, H3 i H4 imaju spiralnu strukturu, pri čemu se u oblasti H1 regiona nalazi najkonzervativniji niz aminokiselina koji je siti za sve do sada pručene životinjske vrste i čoveka. Taj niz se sastoji od 8 aminokiselina od kojih su 6 molekula alanin (Ala) i 2 glicina (Gly) (odnosu ALa:Gly= 3:1), sa redosledom:
Biosinteza PrPC
Ćelijski prionski protein se sintetiše u velikom broju ćelija kroz nekoliko etapa:
- počinje na slobodnim ribozomima u citoplazmi ćelije
- nastavlja se u granularnom endoplazminom retikulumu, odnosno, njegovim ribozomima; tada se sintetiše veliki protein izgrađen od 253 aminokiseline
- transportuje se do Goldžijevog kompleksa gde se odvijaju posttranslatorne promene koje obuhvataju otklanjanje aminokiselina sa N i C kraja; posle tih promena protein ima 208 aminokiselina
- sazrevanje (maturacija) PrPC vrši se obradom njegovih krajeva: na N kraju se uklanja signalni peptid, a na C kraju se uklanja hidrofobni peptid i dodaje GPI (glikozilfosfatidilinozitolska) kotva kojom se pričvršćuje za spoljašnju stranu ćelijske membrane.
Patološki prionski protein
Obeležava se kao PrPSC (engl. prion protein scrapie) i ima primarnu strukturu istu kao PrPC. Razlike između normalnog i patološlog prionskog proteina ogledaju se u:
- sekundarnoj strukturi: PrPC ima više strukturu α-zavojnice, nego β-ploče, dok je kod patološkog oblika situacija obrnuta tako da su β-ploče prisutne u 51%, a α-zavojnice samo u 21%
- fizičko-hemijskim osobinama, čiji je pregled dat u tabeli:
| osobina | PrPC | PrPSC |
|---|---|---|
| otpornost prema proteazi K | neotporan | otporan |
| rastvorljivost u deterdžentima | rastvorljiv | nerastvorljiv |
| mesto u ćeliji | na površini | u unutrašnjosti |
| sposobnost agregacije | nema | ima |
| vezanost za GPI-kotvu | da | ne |
| neurotoksičnost | ne | izrazita |
Stvaranje patološkog priona
Patološki prion nastaje konverzijom PrPC u PrPSC je jedan oblik lančane reakcije koja se dešava stupnjevito:
- infektivni prion (PrPSC) se vezuje za ćelijski prion (PrPC) i stvara heterodimer (sadrži po jedan molekul PrPC i PrPSC)
- heterodimer se pretvara u homodimer (2 molekula PrPSC) , tako što prion preobrati svog suseda iz heterodimera u sopstveni oblik
- eksponencijalan rast broja molekula patološkog prionskog proteina, tako što svaki naredni preobraća po jedan molekul normalnog
Literatura
- Diklić Vera: Prionska oboljenja CNS, Beograd
- Džouns S, van Lun B (2002): Genetika za početnike, Hinaki, Beograd
- Krstić, Lj. (2003): Čovek i mikrobi, Izdavačka kuća Draganić, Beograd
- Pavlović D: Prionske bolesti, Beograd
- Šerban Nada (2001): Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd
- Radulović, Š. (1998):Mikrobiologija sa epidemiologijom, ZUNS, Beograd
- Ridli M (2001): Genom, Plato, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog
