Protok gena
Protok gena predstavlja uvođenje i integrisanje gena i genskih kompleksa u alohtone ( starosedelačke) populacije. To je evolucioni mehanizam koji utiče na promenu genetičke strukture.
Pod protokom gena se podrazumeva migracija jedinki jedne populacije u drugu, a zatim dolazi do reprodukcije između jedinki migranata i starosedelačke populacije. Na taj način se formira genski fond sledeće generacije. Protok gena može biti izvor genetičkih novina ako imigranti imaju nove alele koje populacija do tada nije imala.
Protok gena omogućava da dođe do:
- promena u učestalosti genskih alela,
- promene frekvencije neke osobine i
- varijabilnosti između dve populacije.
Na taj način se smanjuje genetička divergencija i populacije postaju uniformnije.
Modeli protoka gena
Postoje tri modela protoka gena:
Kontinentalno-ostrvski model predstavlja prelazak migranata iz jedne velike populacije u manju populaciju. U ovom modelu, protok gena ne zavisi samo od stope migracija, već i od razlike u učestalosti genskih alela između te dve populacije. Ova razlika u učestalosti genskih alela se smanjuje posle svake generacije protoka gena.
Ostrvski model po kome se protok gena vrši putem disperzije ( slučajna i neusmerena kretanja pojedinačnih jedinki na mala geografska rastojanja i u različitim pravcima radi obavljanja dnevne aktivnosti: potraga za hranom, skloništem...) između više lokalnih populacija jednake veličine koje čine populaciju.
Model sa kontinuiranom raspodelom ili model korak po korak kod koga se protok gena vrši između lokalnih populacija koje se nalaze u nizu.
Značaj protoka gena
Protok gena je evolucioni mehanizam kojim se uvode novi aleli u jednu populaciju i smanjuje se genetička diferencijacija.
Literatura
- Tucić, N. (1987): Uvod u teoriju evolucije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- Organska evolicija, Skripta za studente biologije, PMF Novi Sad.
