Razlika između izmena na stranici „Ptice”
| Red 1: | Red 1: | ||
| + | [[Slika:Jastreb-kokosar-zenka.jpg|301px|d|mini|Jastreb kokošar, ženka; crtež Snežana Trifunović]] | ||
'''Ptice''' (lat. ''Aves'') su zajedno sa [[sisari]]ma najprogresivniji [[kičmenjaci]], [[A|amnioti]] sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno [[perje]]m . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih [[krljušti]]. Perje ima ulogu u ([[termoregulacija|termoregulaciji]]) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. [[Koža]] ima je suva bez [[kožna žlezda|kožnih žlezda]], osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje [[perje]]. [[Kljun]] je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Najstarija poznata ptica je ''[[Archaeopteryx]]'' čiji su fosilni ostaci stari oko 135 miliona godina. | '''Ptice''' (lat. ''Aves'') su zajedno sa [[sisari]]ma najprogresivniji [[kičmenjaci]], [[A|amnioti]] sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno [[perje]]m . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih [[krljušti]]. Perje ima ulogu u ([[termoregulacija|termoregulaciji]]) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. [[Koža]] ima je suva bez [[kožna žlezda|kožnih žlezda]], osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje [[perje]]. [[Kljun]] je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Najstarija poznata ptica je ''[[Archaeopteryx]]'' čiji su fosilni ostaci stari oko 135 miliona godina. | ||
Izmena na datum 28. novembar 2008. u 15:15
Ptice (lat. Aves) su zajedno sa sisarima najprogresivniji kičmenjaci, amnioti sa sposobnošću letenja čije je telo pokriveno perjem . Prednji udovi su preobraženi u krila, a telo im je pokriveno perjem koje nastaje od gmizavačkih rožnih krljušti. Perje ima ulogu u (termoregulaciji) štiteći ih od gubitka toplote i letenju. Koža ima je suva bez kožnih žlezda, osim lojnih u obliku neparne trtične žlezde čiji mastan sekret podmazuje perje. Kljun je koštan i presvučen rožnim navlakama i nemaju zube. Najstarija poznata ptica je Archaeopteryx čiji su fosilni ostaci stari oko 135 miliona godina.
U sistemu za varenje prisutna je voljka u kojoj se hrana meša sa enzimima, a mehanički se obrađuje (usitnjava) u želucu (deo poznat u narodu kao bubac). Srce se sastoji iz dve pretkomore i dve komore, imaju desni aortin luk. Potpuno su odvojeni putevi oksidovane i redukovane krvi. Prisustvo vazdušnih kesa kao evaginacija pluća koje zalaze u sve unutrašnje organe i kosti čime se smanjuje specifična težina tela. Otvoren karlični pojas omogućuje nošenje krupnih jaja. Čulo vida i sluha su dobro razvijeni, dok je čulo mirisa smanjeno.
Ptice koje čitavog života ostaju u istim predelima se nazivaju stanarice i pripadaju im vrana, svraka, vrabac, senica, detlić, zebe, drozd i dr.
Migracije, seobe
Većina ptica su selice kako zbog gnežđenja, hrane tako i zbog odgajanja mladih. Predeo gde se pare i razmnožavaju je njihova domovina, a u toplije kraje odlaze za vreme zime prevaljujući dugačak put da bi se sledećeg proleća vratile u domovinu. Selicama pripadaju slavuji, čiope, laste, rode, čaplje, kukavica i dr. Tokom leta orijentišu se prema položaju sunca, meseca, magnetskim silama.
Postoje i poluselice koje ne preduzimaju tako duga putovanja kao selice već se zimi iz hladnih, severnih delova premeštaju u predeo srednje i južne Evrope. Takve migracije su karaktristične za npr. patke, labudovi, divlje guske i dr. Uglavnom su u potrazi za obilnijom hranom.
Na seobu utiču
- nasledna svojstva,
- dužina dana,
- hormonske promene,
- masne naslage
Podela
Najgrublja podela ptica:
1. ptice trkačice – ne lete; redukuje se broj prstiju na 2 (kod noja), ili 3 (nandu, kazuar, emu);
2. ptice plivačice – ne lete , plivaju i rone (pingvini);
3. ptice letačice – dobri letači; među njima najbrojnije su pevačice (slavuj, svraka, vrabac...).
Klasifikacija
