Ptice pevačice
 | ||||||||||||||
|
Ptice pevačice ili vrapčije ptice (Passeriformes) je red ptica letačica koje u donjem delu grkljana imaju razvijen glasni organ syrinx. Ovaj red obuhvata preko polovine svih ptica.
Većina vrsta su ptice male do srednje veličine koje grade vrlo složena, raskošna i lepa gnezda. Međusobno se razlikuju po načinu života.
Sadržaj
Opšte karakteristike
Sa više od 5700 vrsta, što iznosi oko 59% od ukupnog broja svih vrsta ptica, Passeriformes predstavlja najveći red u klasi ptica, tako da mnogi istraživači na osnovu ovoga, svrstavaju sve ptice u dve grupe, ptice pevačice i one druge. Članovi ovog reda ptica izuzetno bogatog vrstama su obično malih dimenzija, sa velikim krilima u odnosu na veličinu tela, morfološki su uniformne, terestrične, hrane se uglavnom semenkama voća, nektarom i sitnim insektima. Dva najznacajnija fizička svojstva grupe, zbog čega se često nazivaju ptice pevačice ili penjačice su posebani organi za pevanje i visoko specijalizovana stopala i noge.
Rasprostranjenost i stanište
Rasprostranjene su na svim kontinentima osim na Antarktiku. Istorijska distribucija Passerines je donekle nejasna, iako većina istraživača veruje da su nastale u Južnoj hemisferi, verovatno u kredi. Tokom srednjeg Miocena dogodila se eksplozivna adaptivna radijacija u kojoj Passerines brzo uspostavljaju svoje mesto na životinjskoj mapi. Imajući u vidu veliki broj vrsta i raznolikosti reda Passeriformes, uopšte ne iznenađuje da su uspele da iskoriste i da se prilagode različitim staništima i ekološkim nišama, mnogo više nego bilo koji drugi red. Zauzimaju pašnjake, šume, žbunove, pustinje, planine, urbane sredine, umerene i tropske predele...
Ponašanje
Što se tiče ponašanja, ako postoji nešto što povezuje ove ptice jeste izuzetna vokalizacija i oglašavanje, ali se na osnovu ovih osobina one i medjusobno razlikuju. Postoje tri načina na koje može da se stekne ova osobina, to su učenje, nasledjivanje i inovacije. Sve ptice imaju urođenu sposobnost vokalizacije. Nekoliko vrsta su poznati po svojoj sposobnosti mimikrije, u stanju su da kopiraju zvuke insekata, žabe, i mehaničke zvuke.
Ishrana
Ishrana ovih ptica je izuzetno raznolika, tako da postoje ptice koje se hrane insektima koji žive na stablima, neki ih love u letu dok se drugi hrane semenkama biljaka i nektarom. Sve ptice pevačice se rađaju gole, slepe i potpuno bespomoćne, što ih čini potpuno zavisnim od roditelja za hranu. Ptići rastu veoma brzo, međutim, perje se javlja između osam i 45 dana. Jaja su mala, obojena, ili na drugi način označena. Polažu od jednog do 16 jaja. Inkubacija traje oko 14 dana, ali može da traje do 28 dana, pa čak i do 50 dana kod nekih krupnijih vrsta.
Diverzitet
Jedna od najvećih misterija u ornitologiji je pitanje zašto postoji toliko mnogo Passerina u Svetu? Jedno od mogućih objašnjenja je raznolikost i savršenstvo u pravljenju gnezda. Neki istraživači veruju da je izuzetna sposobnost za izgradu gnezda od raznih materijala i, u mnogim slučajevima, veština kamuflaže, obezbedila ovim pticama odlučujuću evolucionu prednost u odnosu na ne-Passerine.
Sistematika
Skoro svi taksonomi se slažu da su Passeriformes monofiletska grupa životinja, odnosno imaju jednog zajedničkog pretka, sa druge strane postoji malo slaganja što se tiče njihove evolucione istorije i genetičkih veza u okviru reda. Osim građe organa za pevanje i građe stopala, Passerines su izuzetno slične morfologije. Razlike koje postoje u organima za oglašavanje podelile su sve ptice pevačice na dva podreda - Tiranni (Suboscines) i Passeri (Oscines).
Tri grupe ptica, Acanthisittidae, Menuridae, i Atrichornithidae, su veoma problematične kad je u pitanju klasifikacija. Pre 1975. se smatralo da pripadaju podredu Tiranni, medjutim neki istraživači su ih smatrali podredom Passeri, dok ostali smatraju da zbog svojih primitivnih karakteristika treba da budu svrstani u poseban podred.
U svetu postoji više od 5000 vrsta, što predstavlja oko 60% ukupnog broja vrsta ptica. Red se, prema prethodnom mišljenju, deli na četiri podreda:
- podred Eurylaimi, sa familijom:
- podred Tyranni, sa familijama:
- podred Menurae, sa familijama
- Atrichornithidae
- Menuridae
- podred Oscines, sa familijama
- Zosteropidae
- Pycnonotidae
- Vangidae
- Vireonidae
- Zeledoniidae
- Passeridae
- Corvidae
- Fringillidae
- Estrildidae
- Drepanididae
- Aegithalidae
- Parulidae
- Turdidae
- Dicruridae
- Dulidae)
- Alaudidae
- Prunellida
- Oriolidae
- Aegithinida
- Regulidae
- Troglodytidae
- Chamaeidae
- Hyposittidae
- Hirundinidae
- Artamidae
- Tersininae
- Prionopinae
- Irenidae
- Campephagidae
- Meliphagidae
- Muscicapidae
- Nectariniidae
- Callaeidae
- Emberizidae
- Cinclidae
- Mimidae
- Cyclarhidae
- Certhiidae
- Catamblyrhynchinae
- Sittidae
- Paradisaeidae
- Bombicillidae
- Paridae
- Sturnidae
- Sylviidae
- Laniidae
- Vireolaniinae
- Grallinidae
- Thraupinae
- Timaliidae
- Ploceidae
- Paradoxornithidae
- Icteridae
- Motacillidae
- Cracticidae
- Dicaeidae
- Coerebidae
- Ptilonorhynchidae
- Ptilogonatinae
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad
