Razlika između izmena na stranici „Rhinophrynus dorsalis”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
| Red 10: | Red 10: | ||
'''''Rhinophrynus dorsalis''''' je jedina vrsta žaba iz porodice rijućih žaba [[Rhinophrynidae]]. | '''''Rhinophrynus dorsalis''''' je jedina vrsta žaba iz porodice rijućih žaba [[Rhinophrynidae]]. | ||
==Opis== | ==Opis== | ||
| − | Jedna je od najčudnijih vrsta žaba. Živi pod zemljom, a na površinu izlaze samo kada padaju obilne kiše. Ima malu glavu konusnog oblika i lobanja podseća na lobanju [[krtice]]. Koža joj je prilično debela. Dužine je 5-7 cm. Obično po sredini leđa ima široku žutu ili crvenu traku. | + | Jedna je od najčudnijih vrsta žaba. Živi pod zemljom, a na površinu izlaze samo kada padaju obilne kiše. Ima malu glavu konusnog oblika i lobanja podseća na lobanju [[krtice]]. Koža joj je prilično debela. Dužine je 5-7 cm. Obično po sredini leđa ima široku žutu ili crvenu traku. Na zadnjim nogama, pored prvog prsta, imaju rožnati izraštaj u obliku ašova. Pomoću njega kopaju zemlju gradeći skloništa kako bi se zaštitile od vrućina. Istovremeno zadnjim nogama kopaju gnezda termita. Hrane se [[termiti]]ma pa im je, osim zadnjih nogu i jezik modifikovan za ovakvu ishranu. [[Punoglavci]] se hrane filtratornim načinom. |
==Rasprostranjenost== | ==Rasprostranjenost== | ||
Meksiko i Gvatemale | Meksiko i Gvatemale | ||
Najnovija izmena na datum 28. januar 2011. u 19:49
- Regnum: Animalia (životinje)
- Phylum: Chordata (hordati)
- Subphylum: Vertebrata (kičmenjaci)
- Classis: Amphibia (vodozemci)
- Ordo: Anura (žabe)
- Familia Rhinophrynidae
- Species Rhinophrynus dorsalis
Rhinophrynus dorsalis je jedina vrsta žaba iz porodice rijućih žaba Rhinophrynidae.
Opis
Jedna je od najčudnijih vrsta žaba. Živi pod zemljom, a na površinu izlaze samo kada padaju obilne kiše. Ima malu glavu konusnog oblika i lobanja podseća na lobanju krtice. Koža joj je prilično debela. Dužine je 5-7 cm. Obično po sredini leđa ima široku žutu ili crvenu traku. Na zadnjim nogama, pored prvog prsta, imaju rožnati izraštaj u obliku ašova. Pomoću njega kopaju zemlju gradeći skloništa kako bi se zaštitile od vrućina. Istovremeno zadnjim nogama kopaju gnezda termita. Hrane se termitima pa im je, osim zadnjih nogu i jezik modifikovan za ovakvu ishranu. Punoglavci se hrane filtratornim načinom.
Rasprostranjenost
Meksiko i Gvatemale
| Vodozemci na Internetu |
|---|
| AmphibiaWeb |
| Vodozemci Srbije |
| PMF - biologija NS |
| БСЭ |
| AnimalDiversity Web |
| Amphibians and Reptiles of Europe |
| Tree of Life |
| Amphibian Species |
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
