Razlika između izmena na stranici „Rusa”
| Red 35: | Red 35: | ||
[[Slika:Rusa-cela.jpg|300px|d|mini|Chelidonium majus]] | [[Slika:Rusa-cela.jpg|300px|d|mini|Chelidonium majus]] | ||
[[Slika:Chelidonium-cvet.jpg|300px|d|mini|Cvet ruse]] | [[Slika:Chelidonium-cvet.jpg|300px|d|mini|Cvet ruse]] | ||
| − | '''Rusa''' (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza) ili lat. ''Chelidonium majus'' je biljka iz porodice [[makovi|makova]] (Papaveraceae). | + | '''Rusa''' (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza) ili lat. '''''Chelidonium majus''''' je biljka iz porodice [[makovi|makova]] (Papaveraceae). |
==Naučno ime== | ==Naučno ime== | ||
| − | + | Sinonimi: | |
*Chelidonium hematodes Moench. | *Chelidonium hematodes Moench. | ||
*Chelidonium luteum Gilib. | *Chelidonium luteum Gilib. | ||
| Red 43: | Red 43: | ||
*Chelidonium ruderale Salisb. | *Chelidonium ruderale Salisb. | ||
== Opis biljke== | == Opis biljke== | ||
| − | Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. | + | Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. [[List]]ovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). [[Cvet]]ovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok. |
== Droga i hemijski sastav== | == Droga i hemijski sastav== | ||
| Red 49: | Red 49: | ||
== Upotreba== | == Upotreba== | ||
| − | Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje. | + | Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na [[bakterije]] i to naročito na [[G|Gram pozitivne]]. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje. |
Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja. | Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja. | ||
Najnovija izmena na datum 13. decembar 2012. u 22:55
 | ||||||||||||||
|
Rusa (rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza) ili lat. Chelidonium majus je biljka iz porodice makova (Papaveraceae).
Naučno ime
Sinonimi:
- Chelidonium hematodes Moench.
- Chelidonium luteum Gilib.
- Chelidonium murale Ren.
- Chelidonium ruderale Salisb.
Opis biljke
Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok.
Droga i hemijski sastav
U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljašnju upotrebu. Toksičnost uglavnom potiče od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu belančevine) i dr.
Upotreba
Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.
Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja.
Literatura
- Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
- Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
- Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
- Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
- Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
- Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
- Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
- Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
- Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd , IP Svjetlost, 1990
- Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
- Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
