Razlika između izmena na stranici „S”
| Red 10: | Red 10: | ||
'''Spongocel''' je unutrašnja šupljina u telu sunđera opkoljena telesnim zidom. Voda ulazi u spongocel preko mnogobrojnih otvora, pora, u telesnom zidu, a izlazi iz njega kroz neparan otvor, oskulum. Obložen je endodermisom u kome se nalaze hoanocite. U njega dospevaju nepotrebni produkti metabolizma koji će kroz oskulum biti izbačeni u spoljašnju sredinu. U spongocelu se može izvršiti i oplođenje. | '''Spongocel''' je unutrašnja šupljina u telu sunđera opkoljena telesnim zidom. Voda ulazi u spongocel preko mnogobrojnih otvora, pora, u telesnom zidu, a izlazi iz njega kroz neparan otvor, oskulum. Obložen je endodermisom u kome se nalaze hoanocite. U njega dospevaju nepotrebni produkti metabolizma koji će kroz oskulum biti izbačeni u spoljašnju sredinu. U spongocelu se može izvršiti i oplođenje. | ||
| + | |||
| + | '''Stenoeke vrste''' - pogledaj Stenobionti | ||
'''Stenovalentni organizmi''' - organizmi koji imaju usku ekološku valencu tj. ne tolerišu ili toleršu veoma mala kolebanja nekog ekološkog faktora. | '''Stenovalentni organizmi''' - organizmi koji imaju usku ekološku valencu tj. ne tolerišu ili toleršu veoma mala kolebanja nekog ekološkog faktora. | ||
| Red 19: | Red 21: | ||
'''Stenooksibionti''' – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika uska. | '''Stenooksibionti''' – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika uska. | ||
| − | ''' | + | '''Stenobionti''' - organizmi čija je ekološka valenca za stanište uska. |
'''Stenofagi''' - organizmi čija je ekološka valenca za hranu uska. | '''Stenofagi''' - organizmi čija je ekološka valenca za hranu uska. | ||
Izmena na datum 7. februar 2008. u 13:39
S
Saprobnost (gr.sapros-truo, bios-biće) vodenog ekosistema je pojava ubrzanog procesa eutrofizacije kao posledica dodatnog organskog opterećenja znatno većeg od prirodnog.
Sekundarno suženje (nukleolarni organizator-NOR) predstavlja despiralizovani deo DNK hromomozoma koji učestvuje u obrazovanju nukleolusa. Tu se nalaze sekvence DNK koje kontrolišu sintezu 45'S rRNK. Kod ljudi se sekundarno suženje nalazi na akrocentričnim hromozomima.
Skiofite – biljke senke; ne podnose puno dnevno osvetljenje, primer šumske biljke.
Skrivenosemenice (Angiospermae - angio= skriven, spermae= seme, Anthophytae - prave cvetnice, Gyneciatae - imaju tučak ili Magnoliophyta) su ogromna grupa biljaka koja danas dominira pri čemu se broj vrsta ne zna tačno,a pretppostavlja se da ih ima 250 000 (ili čak i svih 300 000). Osnovna osobina im je posedovanje tučka koji nastaje srastanjem oplodnih listića (jednog ili više) čime se obrazuje zatvorena komora, plodnik, u kome je semeni zametak.
Spongocel je unutrašnja šupljina u telu sunđera opkoljena telesnim zidom. Voda ulazi u spongocel preko mnogobrojnih otvora, pora, u telesnom zidu, a izlazi iz njega kroz neparan otvor, oskulum. Obložen je endodermisom u kome se nalaze hoanocite. U njega dospevaju nepotrebni produkti metabolizma koji će kroz oskulum biti izbačeni u spoljašnju sredinu. U spongocelu se može izvršiti i oplođenje.
Stenoeke vrste - pogledaj Stenobionti
Stenovalentni organizmi - organizmi koji imaju usku ekološku valencu tj. ne tolerišu ili toleršu veoma mala kolebanja nekog ekološkog faktora.
Stenotermni organizmi – organizmi čija je ekološka valenca za temperaturu uska.
Stenohigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost uska.
Stenooksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika uska.
Stenobionti - organizmi čija je ekološka valenca za stanište uska.
Stenofagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu uska.
