S
S
Saprobnost (gr.sapros-truo, bios-biće) vodenog ekosistema je pojava ubrzanog procesa eutrofizacije kao posledica dodatnog organskog opterećenja znatno većeg od prirodnog.
Sekundarno suženje (nukleolarni organizator-NOR) predstavlja despiralizovani deo DNK hromomozoma koji učestvuje u obrazovanju nukleolusa. Tu se nalaze sekvence DNK koje kontrolišu sintezu 45'S rRNK. Kod ljudi se sekundarno suženje nalazi na akrocentričnim hromozomima.
Skiofite – biljke senke; ne podnose puno dnevno osvetljenje, primer šumske biljke.
Skrivenosemenice (Angiospermae - angio= skriven, spermae= seme, Anthophytae - prave cvetnice, Gyneciatae - imaju tučak ili Magnoliophyta) su ogromna grupa biljaka koja danas dominira pri čemu se broj vrsta ne zna tačno,a pretppostavlja se da ih ima 250 000 (ili čak i svih 300 000). Osnovna osobina im je posedovanje tučka koji nastaje srastanjem oplodnih listića (jednog ili više) čime se obrazuje zatvorena komora, plodnik, u kome je semeni zametak.
Spongocel je unutrašnja šupljina u telu sunđera opkoljena telesnim zidom. Voda ulazi u spongocel preko mnogobrojnih otvora, pora, u telesnom zidu, a izlazi iz njega kroz neparan otvor, oskulum. Obložen je endodermisom u kome se nalaze hoanocite. U njega dospevaju nepotrebni produkti metabolizma koji će kroz oskulum biti izbačeni u spoljašnju sredinu. U spongocelu se može izvršiti i oplođenje.
Stenovalentni organizmi - organizmi koji imaju usku ekološku valencu tj. ne tolerišu ili toleršu veoma mala kolebanja nekog ekološkog faktora.
Stenotermni organizmi – organizmi čija je ekološka valenca za temperaturu uska.
Stenohigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost uska.
Stenooksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika uska.
Stenobiontni (stenoeke vrste) - organizmi čija je ekološka valenca za stanište uska.
Stenofagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu uska.
