Seminarski rad: Asteraceae

Asteraceae (Compositae)

Familija glavočika predstavlja najobimniju familiju u klasi dikotiledonih skrivenosemenica. Obuhvata preko 1 500 rodova sa više od 23 000 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Njihovi predstavnici najčešće naseljavaju umerene oblasti i tropske planinske regione, a nalaze se na otvorenim i suvljim staništima.

Vegetativni organi

Glavočike su najčešće zeljaste jednogodišnje ili višegodišnje biljke, ali se sreću i polužbunovi, žbunovi, drveća itd. Kao rezervne materije skladište se polisaharidi inulina. Takođe proizvode i poliacetilenske materije, etarska ulja, tanine. Stabla su negranata ili granata. Listovi su spiralno, naspramno ili, najčešće pršljenasto raspoređeni. Najčešće su prosti, celi ili deljeni, sa prostom ili prstastom nervaturom, uvek bez zalistaka.

Pelen

Hajdučka trava - cvast

Buhač

Kamilica

Suncokret - glavičasta cvast

Podbel

Građa glavice

Cvetovi su obično sitni i skupljeni u karakterističnu cvast koja se naziva glavica (capitulum). Ona je najčešće mnogocvetna. Glavice mogu biti pojedinačne ili se dalje grupišu u različite tipove složenih cvasti. U njima se nalaze različiti tipovi cvetova - cevasti ili jezičasti (dvousnati).

Gradja cveta i ploda

Cvetovi su petočlani, a mogu biti jednopolni, dvopolni ili sterilni. Čašica kod nekih predstavnika ne postoji, dok je kod drugih metamorfozirala u papus. Papus izgrađuju dve ili više dlačica, čekinja ili bodlji. Krunicu uvek izgrađuju pet sraslih listića. Prema obliku krunice cvetovi mogu biti aktinomorfni i zigomorfni.

Andreceum Sastoji se od pet prašnika sraslih sa krunicom. On su takođe međusobno srasli sa anterama u cev koja opkoljava tučak. Prašnički konci su slobodni.

Gineceum Gineceum je sinkarpan, sagrađen od dve srasle karpele, medijalno postavljene. Plodnik je najčešće sa jednim semenim zametkom. Stubić je obično na vrhu, podeljen u dva režnja i snabdeven dlakama koje služe za skupljanje polena.

Plod je orašica, često sa papusom.

Klasifikacija

Familija Asteraceae deli sa na dve podfamilije:

1. Asteroideae – cvetovi u glavici su cevasti, ili cevasti u sredini, a jezičasti po obodu. Biljke nemaju mlečni sok.

2. Cichorioideae – svi cvetovi u glavici su jezičasti i biljke sadrže mlečni sok.

ARTEMISIA ABSINTHIUM – PELEN (PELIN)

Beli pelen je višegodišnja polužbunasta biljka koja raste na zapuštenim mestima. Stabljika je uspravna, obrasla belim dlakama, sa mnogo grana i listova. Cvetovi su sitni, cevasti, žuti. Po listovima se nalaze bele dlačice. Plod je leteća orašica.

Upotreba:

• u listovima se nalazi silika, absintin, anabsintin, tanini i neke vrste kiselina. Koristi se kod lošeg varenja ili bolova u želucu;
• koristi se pri spravljanju čajeva koji pomažu tokom porođajnih bolova;
• može se dobiti i vino maceracijom, a dostupan je i u vidu praha i tinktura;
• ulje iz biljke može se koristiti kao kardio stimulans radi poboljšanja cirkulacije.

ACHILLEA MILLEFOLIUM – HAJDUČKA TRAVA

Hajdučka trava je višegodišnja zeljasta biljka koja raste na umereno vlažnim mestima. Stabljika je uspravna sa dosta listova. Glavice su sitne, sakupljene u guste, štitoliko složene cvasti. Cvetovi u sredini cvasti su cevasti, prljavo beli, a po obodu beli. Plod je sitna, jajasta orašica.

Upotreba:

• Kod hemoroida, glavobolja, ubrzavaju zarastanje kod ogrebotina, pomažu kod cirkulacije, digestivnog i urinarnog sistema, koristi se protiv zapaljenja, krvarenja, krvnih ugrušaka, snižava krvni pritisak, stimuliše varenje, usporava puls, stimuliše i reguliše rad jetre, bolove u stomaku, pomaže kod menstrualnih poremećaja, ubrzava znojenje pa se koristi i kod snižavanja temperature...
• Ulje se koristi kod zapaljenja, a može se i utrljati na grudi kod prehlada i gripa;
• Listovi ubrzavaju zgrušavanje krvi pa se koriste kod krvarenja iz nosa, ali treba biti obazriv jer ubacivanje listova u nozdrve može takođe i izazvati krvarenje.

Zanimljivosti: stabljike su se koristile kod proricanja budućnosti; veruje se da hajdučka trava pospešuje inteligenciju; bila je veštičja biljka – koristila se za prizivanje đavola; verovanje je da se kada se pod jastuk stave listovi sanja o suđenoj ljubavi, a ako se sanja kupus sledi smrt ili neki nesrećni događaj...

CHRYSANTHEMUM CINERARIAEFOLIUM – BUHAČ

Buhač je višegodišnja zeljasta biljka. Razvija se u širokom busenu, visine i do 1 m. Raste na toplim i kamenitim površinama. Stabljika je uspravna sa malo listova. Cela biljka je mirišljava i srebrnasto bela od mnogih dlačica.

Cvetovi su u glavicama koje su brojne i krupne, sa dugim drškama. Obodni cvetovi su jezičasti i beli, dok su središnji cevasti, žuti i mnogobrojni. Plod je orašica na čijem se vrhu nalazi beli papus.

Koristi se kao prirodan insekticid: cvetovi se usitnavaju i piretrini-aktivne komponente u semenu, napadaju nervni sistem svih insekata i sprečavaju komarce da ujedaju. Štetne su za ribu, ali su zato mnogo manje štetne za sisare i ptice. Uz to su i biorazgradivi i raspadaju se kada se izlože svetlosti. Smatraju se za jedan od najsigurnijih insekticida za zaštitu hrane.

MATRICARIA CHAMOMILLA – KAMILICA

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka koja raste pored puteva, na utrinama, na oranicama. Stabljika je uspravna, bez dlaka, razgranata. Glavice su pojedinačne, sa dugačkim drškama. Cvetovi u sredini su cevasti, žuti, a po obodu beli, jezičasti, savijeni na dole. Plod je sitna orašica.

Upotreba:

• Cvetovi sadrže eterično ulje, pa se koriste za spravljanje čaja;
• Leči gastritis, enteritis, kolitis, koristi se kod grčeva, nadimanja, neurodepresija, oboljenja materice, pomaže kod nesanice, zatvora, koristi se kao sredstvo za ispiranje usta...
• Upotrebljava se i protiv upala kože i sluzokože, za inhalaciju i kupke , jer poseduje dobra antibakterijska, antivirusna i fungicidna dejstva.
• U kozmetici se koristi kao sredstvo za ispiranje plave kose.

HELIANTHUS ANNUUS – SUNCOKRET

Suncokret je jednogodišnja biljka, poreklom iz Meksika. Stabljika je uspravna i snažna, sa štrčećim dlakama. Listovi su naizmenični, hrapavi, po obodu testerasti. Glavice su veoma krupne, viseće. Središnji cvetovi su cevasti i smeđi, a obodni jezičasti i zlatnožuti. Plod je ahenija, crna ili mrka sa belim prugama.

Upotreba:

• Semenke suncokreta se nakon pečenja prodaju kao hrana;
• Ulje suncokreta, koje se ekstrahuje iz semenki, koristi se za kuvanje;
• Suncokreti se mogu koristiti za izvlaćenje toksičnih materija iz zemljišta, kao što su olovo, arsen i uranijum. Korišćen je za otklanjanje uranijuma, cezijuma i stroncijuma iz zemljišta, posle nesreće u Černobilju.

TUSSILAGO FARFARA – PODBEL

Podbel je višegodišnja zeljasta biljka, koja raste pored puteva, oranica, na šljunku pored potoka. Stabljika je okrugla, obrasla vunastim dlakama, sa ljuspastim listićima. Mladi listovi su prekriveni gustim dlakama, a kasnije lice lista ogoli. Sitni cvetovi su skupljeni u glavicu. U sredini su cevasti i zlatnožuti, a po obodu jezičasti, takođe zlatnožute boje. Plod je orašica sa dugačkim, svilastim dlačicama.

Upotreba:

• Koristi se za lečenje bronhitisa, astme i laringitisa;
• Podbel sadrži sluzi, koje oblažu upaljenu sluzokožu disajnih puteva, čime sprečava njeno nadraživanje i smiruje kašalj;
• Koristi se i za pojačano znojenje, izbacivanje mokraće, kod rana, uboja, čireva...

Neki sastojci podbela deluju hepatotoksično, genotoksično i kancerogeno, pa se savetuje izuzetna opreznost pri upotrebi. Ti sastojci se slabo rastvaraju u vodi, pa se čaj može koristiti bez bojazni, ali u strogo određenim dozama i vremenskom intervalu (dnevno 3-4 šolje, ne duže od četiri nedelje).

Autor teksta: Igor Veljković, učenk II₁ Medicinske škole u Požarevcu