Sinteza hormona

Sinteza hormona vrši se u ćelijama endokrinih žlezda i zavisi od njihove hemijske strukture prema kojoj se razlikuju tri grupe hormona:

• proteini i polipeptidi
• steroidi
• amini i derivati aminokiselina

Sinteza proteina i polipeptida

Hormonima proteinske i polipeptidne prirode pripadaju:

• hormoni hipofize
• aktivni humoralni faktori hipotalamusa
• neki tkivni hormoni
• aktivni faktori nervnog tkiva beskičmenjaka

Procesi koji se dešavaju u toku sinteze proteina i polipeptida mogu se grupisati u:

• sinteza prehormona
• obrada i izmena prehormona
• deponovanje hormona.

Sinteze hormona počinje, kao i za svaki protein/polipeptid, transkripcija DNKtranskripcijom gena koji nosi uputstvo za sintezu. Specifična iRNK koja time nastaje vezuje se za ribozome endoplazmatičnog retikuluma i započinje translacija. Po završetku translacije, novonastali molekul je prehormon i on se ubacuje u lumen endoplazmatičnog retikuluma (ER). Poluživot prehormona je jako kratak jer na njega u lumenu ER-a deluju enzimi i razlažu ga.

Obrada, izmena i dopuna prehormona odvija se na različite načine zavisno od prirode samih hormona:

• hormonima koji su glukoproteini, kakvi su TSH, LH, FSH, dodaje se ugljeni hidrat
• odvaja se višak aminokiselina

Neki hormoni i posle obrade nisu aktivni pa se i izlučuju kao neaktivni, tzv. prohormoni (npr. proinsulin). Nekada jedan prohormon može da posluži kao prekursor većeh broja hormona i tada dobija naziv poliprotein. Tako, pro-opiomelanokortin služi kao prekursor da se u različitim delovima mozga od njega sintetišu različiti hormoni: ACTH, MSH i beta-endorfin.

Deponovanje hormona odvija se u sekretornim granulama Goldžijevog aparata. U toku transporta od ER-a ka Goldžijevom aparatu dolazi do prevođenja prohormona u hormone, da bi se zatim gotovi hormoni deponovali u sekertorne granule zajedno sa molekulima ATP-a, jonima Ca i dr.

Tekst nije završen - radovi su u toku