Razlika između izmena na stranici „Sisari”
| Red 18: | Red 18: | ||
Svi sisari imaju dlaku u nekom trenutku svog života. [[Dlaka]] sadrži [[protein]] [[keratin]] i ima više uloga: | Svi sisari imaju dlaku u nekom trenutku svog života. [[Dlaka]] sadrži [[protein]] [[keratin]] i ima više uloga: | ||
| − | * termoizolacija | + | * termoizolacija |
*senzorne funkcije (npr. brkovi mačaka) | *senzorne funkcije (npr. brkovi mačaka) | ||
*kamuflaža | *kamuflaža | ||
| Red 26: | Red 26: | ||
[[Oplođenje]] je unutrašnje – embrioni se razvijaju u materici. Prednji mozak je najrazvijeniji deo mozga. Zubi se sastoje iz krunice i korena. [[Dijafragma]] razdvaja grudnu i trbušnu duplju i učestvuje u disanju. [[Srce]] se sastoji iz dve komore i dve pretkomore i imaju levi aortin luk. [[Eritrociti]] su bez [[jedro|jedra]]. Dobro su razvijena čula. | [[Oplođenje]] je unutrašnje – embrioni se razvijaju u materici. Prednji mozak je najrazvijeniji deo mozga. Zubi se sastoje iz krunice i korena. [[Dijafragma]] razdvaja grudnu i trbušnu duplju i učestvuje u disanju. [[Srce]] se sastoji iz dve komore i dve pretkomore i imaju levi aortin luk. [[Eritrociti]] su bez [[jedro|jedra]]. Dobro su razvijena čula. | ||
| + | |||
| + | ==Adaptacije== | ||
| + | Sisari su razvili nekoliko prilagođenosti koje su im pomogle da postanu dominantna grupa životinja: | ||
| + | *zubi su specijalizovani za rezanje, sečenje; debeli zaštitni sloj gleđi sprečava oštećenja | ||
| + | *sposobni su da se brzo kreću | ||
| + | * veličina mozga po kilogramu telesne mase je veća nego kod većine drugih životinja | ||
| + | * imaju savršeniju [[termoregulacija|termoregulaciju]] od ptica | ||
| + | * dlaka omogućava termoizolaciju | ||
| + | *mliječne žlijezde proizvode mleko za ishranu mladunaca | ||
==Podela sisara== | ==Podela sisara== | ||
Izmena na datum 18. oktobar 2009. u 00:18
Sisari (Mammalia) su evolutivno najmlađi kičmenjaci. Od ostalih kičmenjaka razlikuju se po tri najznačajnije osobine:
- telo im je pokriveno dlakom,
- u koži su prisutne žlezde (znojne, lojne, mlečne); mladunci se hrane mlekom.
- u srednjem uhu se nalaze tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija)
Svi sisari imaju dlaku u nekom trenutku svog života. Dlaka sadrži protein keratin i ima više uloga:
- termoizolacija
- senzorne funkcije (npr. brkovi mačaka)
- kamuflaža
- zaštita od predatora
Mleko, kojim se hrane mladunci, je bogato mastima i proteinima. Mlečne žlezde se obično javljaju na trbušnoj strani kod ženke raspoređene u redovima kada ih ima više od dve. Ljudi i majmuni imaju dve mlečne žlezde (jedna desno, jedna levo), dok ostale životinje mogu imati desetak ili više.
Oplođenje je unutrašnje – embrioni se razvijaju u materici. Prednji mozak je najrazvijeniji deo mozga. Zubi se sastoje iz krunice i korena. Dijafragma razdvaja grudnu i trbušnu duplju i učestvuje u disanju. Srce se sastoji iz dve komore i dve pretkomore i imaju levi aortin luk. Eritrociti su bez jedra. Dobro su razvijena čula.
Adaptacije
Sisari su razvili nekoliko prilagođenosti koje su im pomogle da postanu dominantna grupa životinja:
- zubi su specijalizovani za rezanje, sečenje; debeli zaštitni sloj gleđi sprečava oštećenja
- sposobni su da se brzo kreću
- veličina mozga po kilogramu telesne mase je veća nego kod većine drugih životinja
- imaju savršeniju termoregulaciju od ptica
- dlaka omogućava termoizolaciju
- mliječne žlijezde proizvode mleko za ishranu mladunaca
Podela sisara
1. sisari sa kloakom – imaju kljun, polažu jaja, mladi se hrane mlekom; žive samo u Australiji;
- predstavnici: mravinji jež (ehidna) i kljunar;
2. torbari – žive u Australiji i manji broj u Južnoj Americi; imaju kožni nabor – torbu u kojoj su mlečne žlezde; mladunci se rađaju nerazvijeni i smeštaju u torbu;
- predstavnici : kengur, koala, torbarska krtica i dr.
3. placentalni sisari – embrion se razvija u placenti; mladunci se rađaju gotovo potpuno razvijeni;
- veoma su raznovrsni –
Literatura
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
