Skelet čoveka

Ukratko

Sve kosti u telu čoveka zajedno sa hrskavicom i vezivnim tkivom čine skeletni sistem.

Skelet čoveka:1. lobanja (čeona kost); 2. gornja vilica; 3. donja vilica; 4. ključna kost; 5. lopatica; 6. ramenjača; 7. grudna kost; 8. kičmenica; 9. rebra; 10. karlična kost; 11. lakatna kost; 12. žbica; 13. kosti korena šake;14. kosti šake; 15. kosti prstiju; 16. butna kost; 17. čašica; 18. golenjača; 19. lišnjača; 20. sopalo; 21. krsna kost; 22. trtična kost

Uloge skeleta

Skelet daje potporu i čvrstinu telu odupirući se sili Zemljine teže. Kosti stvaraju okvir u telu za koji se vezuju mišići čime se omogućava pokretanje delove tela,  kretanje čitavog organizma kao i uspravan hod, sedenje ili ležanje. Sve vrste pokreta od žvakanja hrane, preko disanja do trčanja omogućavaju zajednički rad kostiju i mišića. Osetljivi, vitalni organi poput mozga, pluća ili srca zaštićeni su delovima skeleta. U šupljinama pojedinih vrsta kostiju nalazi se koštana srž u kojoj se stvaraju krvne ćelijeKosti su i skladišta različitih minerala, kao što je kalcijum koji je neophodan za normalan rad mišića i nervnog sistema.

Građa i sastav kostiju

Koštano tkivo izgrađeno je od koštanih ćelija i čvrste koštane mase koja ispunjava prostore između tih ćelija. Koštane ćelije sadrže mnogobrojne nastavke kojima zalaze u koštanu masu i međusobno se dodiruju. Čvrsta koštana masa prožeta je velikim brojem kanala oko kojih su koštane ćelije raspoređane  u vidu koncentričnih krugova. Kroz koštane kanaliće prolaze krvni sudovi, koji ishranjuju koštane ćelije i nervi, koji ih čine osetljivima. Iako ove ćelije čine mali deo ukupne mase kostiju, njihov značaj je veliki. One omogućavaju rast kostiju kao i njihovo zarastanje posle preloma.

Proizvod lučenja koštanih ćelija je koštana masa izgrađena od organske materije oseina, čvrstih vlakana proteina kolagena i mineralnih soli (najviše soli kalcijum-karbonata i kalcijum-fosfata).

Građa kosti mora da bude usaglašena sa njihovom ulogom. Kosti treba da budu čvrste, kako bi predstavljale potporu mišićima i štitile organe, a istovremeno i da ne budu teške jer bi time kretanje bilo otežano. Kako je priroda to rešila? Jednostavno, kost je napravljena od dve vrste tkiva: zbijenog i sunđerastog i njena unutrašnjost je šuplja.

Na površini duge kosti nalazi se nekoliko slojeva ćelija koje grade pokosnicu. Ona je bogato snabdevenu krvnim sudovima i nervima pa je zato najosetljiviji deo kosti. Ćelije pokosnice imaju sposobnost da se dele i obrazuju novo tkivo čime je omogućeno da kosti rastu i zarastaju posle preloma.

Ispod pokosnice je zbijeno koštano tkivo, koje sprečava da se kost lako polomi.  Ispod zbijenog nalazi se sunđerasto tkivo sa mnogobrojnim šupljinama ispunjenim crvenom koštanom srži. U centru kosti je šupljina ispunjena crvenom koštanom srži. Šupljine u ovom tkivu smanjuju težinu kosti. U crvenoj koštanoj srži stvaraju se krvne ćelije. Kod starijih osoba crvena koštana srž menja boju, postaje žuta zbog nagomilanog masnog tkiva. Promenom boje gubi i sposobnost stvaranja krvnih ćelija.

Za više podataka pogledati Koštano tkivo

Oblik i vrste kostiju

Prema mestu gde se nalaze i ulozi koju obavljaju kosti dobijaju i određen oblik. Na osnovu oblika razlikuju se duge, kratke, pljosnate i mešovite kosti. (Treba imati na umu da nazivi opisuju oblik kostiju, a ne njihovu veličinu). Duge kosti su oblika cilindra, šuplje i veoma jake i nalaze se u rukama i nogama, kao i grudnom košu (rebra). Njihova osnovna uloga je kretanje i održavanje težine tela. Kratke kosti, uglavnom kockastog oblika, se nalaze u šakama i stopalima gde obezbeđuju ograničene pokrete opružanja i istezanja. Pljosnate kosti  grade krov lobanje, ramenski (lopatica) i karlični pojas i predstavljaju dobru zaštitu osetljivim organima (kao što kosti lobanje štite mozak) i oslonac mišićima. Mešovite kosti imaju nepravilan oblik pa se ne mogu svrstati ni u jednu od navedene tri vrste kostiju. Pripadaju im kičmeni pršljenovi, kosti lica, slušne koščice u srednjem uhu. Osnovna uloga im je zaštita organa.

Kratke i pljosnate kosti su slične građe kao duge: na površini je pokosnica, ispod je zbijeno koštano tkivo. U unutrašnjosti je sunđerasto tkivo, smešetno između dva sloja zbijenog tkiva i ispunjeno crvenom koštanom srži.

Zglobovi – veze između kostiju

Građa pokretnog zgloba (zglob kolena)

Zglob je spoj između dve ili više kosti. Može da bude pokretan i nepokretan. Nepokretnim zglobovima, tzv. šavovima povezane su pljosnate kosti preko nazubljenih ivica koje zalaze jedna u drugu. Poseban oblik nepokretnog zloba je veza između zuba i udubljenja u viličnoj kosti.

Pokretni zglobovi omogućavaju kostima nesmetano pokretanje uz veoma malo trenja, zato što su krajevi kostiju prekriveni glatkom hrskavicom. Hrskavica poput mekog, svilenog jastučeta omogućava da se kosti ne taru jedna o drugu. Uz to ona luči beličastu, sluzavu tečnost koja podmazuje zglob, poput ulja za podmazivanje motora automobila. Zglob je upotpunjen zglobnim pločama koje se umeću između kostiju kako bi ublažile pritisak na zglobne površine. Zglobne ploče mogu biti različitog oblika, kao disk (diskusi između kičmenih pršljenova) ili  polumesečaste (meniskusi u zglobu kolena).

Pokretan zglob je obavijen zglobnom čaurom, čvrstom vezivnom opnom i dodatno ojačan zglobnim vezama (ligamentima). Ligamenti su jake trake vezivnog tkiva koje sprečavaju prekomerne pokrete zgloba čime sprečavaju da dođe do povrede.

Pokretni zglobovi mogu biti ograničenog kretanja ili veoma pokretni. Zglobovi između kičmenih pršljenova su sa ograničenom pokretljivošću, jer se mogu malo pomerati. NJihova veća pokretljivost sprečena je jakim ligamentima. Veoma pokretni su zglobovi ruku, nogu, šaka i prstiju. Najpokretljivi zglobovi su rameni zglob i zglob kuka.

Pokreti u zglobovima

Jedna od komponeneti koja životinjama omogućava kretanje jesu zglobovi. Pokreti u zlobovima su veoma raznoliki, ali se mogu svesti na nekoliko tipičnih:

   1) pregibanje, savijanje (fleksija)  

   2) ispružanje(ekstenzija)

   3) primicanje(adukcija)

   4) odmicanje (abdukcija)

   5) kruženje (cirkumdukcija)

   6) okretanje oko ose (rotacija)

U zglobu glave sa kičmom, ramenu i kuku mogući su svi pokreti. U laktu, kolenu, skočnom zglobu kao i zglobovima falangi prstiju moguće je samo savijanje i ispružanje. Uz savijanje i ispružanje, u ručnom i zglobu palca moguće su i primicanbje i odmicanje, kao i delimično kruženje.

Skelet

Sve kosti u organizmu čoveka povezane u skladnu celinu preko međusobnih veza čine skelet (kostur). Svaka kost ima određenu ulogu zbog čega se jačina, oblik i veličina kostiju razlikuju. Skelet čoveka podeljen je na kosti glave, kosti trupa i kosti udova. Kosti glave i trupa zajedno obrazuju vertikalnu osu tela.

Kosti glave

Kosti glave štite mozak i organe čula vida, sluha i ravnoteže, mirisa i ukusa. Za njih se vezuju mišići koji pokreću glavu i kontrolišu izraze lica i pokrete žvakanja. Učestvuju u izgradnji očne, usne, nosne duplje. Sve kosti glave osim donje vilice su spojene nepokretnim zglobovima, šavovima. Donja vilica je pokretno zglobljena za lobanju (žvakanje).

Kosti glave se dele na:

1. kosti lobanje i
2. kosti lica.

Lobanju grade pljosnate kosti i mešovite kosti vezane šavovima tako da izgleda kao da je izgrađena od jedne kosti iako ih ustvari ima 8 (dve su parne: slepoočna i temena, a četiri su neparne: čeona, potiljačna, klinasta i sitasta).

Kosti lica su mešovite kosti nepravilnog oblika. Među njima dominiraju dve kosti: gornja vilica (parna kost) i donja vilica (neparna) kost. Obe kosti nose udubljenja u koja su usađeni zubi.

Kičmeni stub

Kosti trupa

Kostima trupa pripadaju:

• kičmeni stub,
• rebra i
• grudna kost.

Kičma je glavni oslonac tela, veoma jaka ali i savitljiva. Pruža se od osnove lobanje, zadnjom stranom vrata i trupa do karličnih kostiju. Kičma je glavni, osovinski deo skeleta jer se za nju, kao ogranci, vezuju svi ostali delovi - lobanja, udovi, grudni koš.

Kičmeni stub je izgrađen od 33 – 34 kičmena pršljena spojenih hrkavicom u obliku diska. Hrskavica ublažava potrese prilikom pokreta. Gledano u celini kičma ima oblik izduženog latiničnog slova S. Njenim središnjim delom prostire se kičmeni kanal u kome je smešten dobro zaštićen deo centralnog nervnog sistema.

Pršljenovi se međusobno razlikuju u zavisnosti od dela tela gde se nalaze i uloge koju imaju. Tako se na kičmi razlikuju:

• vratni, 
• leđni (grudni),
• slabinski,
• krsni i
• trtični pršljenovi.

Vratni su najmanji, za leđne se vezuju rebra, a slabinski su najmasivniji. Sve tri vrste pršljenova su pokretne, zahvaljujući čemu je kičma savitljiva. Krsni i trtični pršljenovi su nepokretni i srastaju obrazujući dve nepomične kosti, krsnu i trtičnu.

Kosti grudnog koša i kosti sa kojima su povezane: 1 - grudna kost; 2 - rebra; 3 - ključna kost (rameni pojas); 4 - lopatica (rameni pojas); 5 - ramena kost (kost ruke)

Kosti grudnog koša

Grudni koš se sastoji od 12 pari rebara i grudne kosti i ima ulogu da štiti srce i pluća. Rebra su duge kosti, u obliku su luka koji je ispupčen ka spolja. Jednim krajem su vezana za grudne pršljenove, a drugim za grudnu kosti ili im je taj kraj slobodan. Prvih 7 pari (1-7), nazivaju se prava rebra, je preko rebarne hrskavice vezano za grudnu kosti.  Sledeća tri para (8, 9. i 10), tzv. lažna rebra, vezana su za hrskavicu susednog rebra (8. za hrskavicu 7. rebra, 9. za hrskavicu 8. rebra itd).  Poslednja dva para (11. i 12) su slobodna rebra (vita rebra) jer se ne vezuju za grudnu kost. Svih 12. pari rebara se na leđnoj strani grudnog koša vezuju za grudne pršljenove. Grudna kost ima oblik mača i nalazi se na prednjoj strani grudnog koša. Osim sa rebrima, povezana je i sa ključnom kosti koja gradi rameni pojas.

Kosti udova

Gornji i donji udovi se sastoje od:

• nepokretnog dela (pojas) i
• pokretnog dela.

Nepokretni deo gornjih udova (ruku) je rameni pojas sastavljen od dve parne kosti: lopatice i ključne kosti. Kosti ramenog pojasa vezuju se za grudni koš. Pokretni deo ruku deli se na kosti nadlakta, podlakta i šake. Rameni zglob je veza između kosti nadlakta i ramenog pojasa, a lakatni zglob između kostiju nadlakta i podlakta. Karlični pojas nogu se kod odraslih sastoji od jedne parne kosti nazvane karlična kost. Kod dece se svaka karlična kost sastoji od tri kost povezane hrskavicom. Vremenom hrskavica okošta i obrazuje se jedna kost.

Za karlični pojas vezuje se preko zgloba kuka kost natkolena (butna kost). Butna kost je sa potkolenim kostima vezana kolenom. Za potkoleno se vezuju kosti stopala.

Kosti šake i stopala

Šake i stopala grade male kosti međusobno povezane u obliku lepeze. Kosti šake omogućavaju snažne i precizne zahvate. Palac se nalazi u opoziciji sa ostalim kostima šake. Šaku čini 27 kostiju: 14 falangi, 5 metakarpalnih i 8 karpalnih kostiju.

Kosti stopala omogućavaju oslonac i ravnotežu telu (uspravan hod). Stopalo se sastoji od 26 kostiju:14 falangi, 5 metatarzalnih i i 7 tarzalnih kostiju.

Zanimljivosti

• Na mestu srastanja posle preloma kost je najčvršća.

• Stavljanjem neke duge kosti u kiselinu, ona će iz kosti istaložiti mineralne soli. Takvu kost je moguće zavezati u mašnicu! Ako kost izložimo plamenu koji će sagoreti osein i kolagen,  kost je onda nesavitljiva, krta i lako se lomi.
• Kosti su skladišta različitih materija, pored već navedenog kalcijuma u njima se magacioniraju masti i gvožđe.  U žutoj koštanoj srži nagomilavaju se masti koje predstavljaju izvor energije za rad ćelija.  U crvenoj koštanoj srži skladišti se gvožđe, neophodno za izgradnju hemoglobina, glavnog sastojka crvenih krvnih zrnaca odgovornog za prenošenje O2 i CO2 kroz organizam.
• Odrastao čovek ima nešto više od 200 kostiju, dok novorođenče ima oko 270. Tokom razvoja i rasta dolazi do međusobnog srastanja kostiju pa se njihov broj smanjuje. Oko polovine od ukupnog broja kostiju nalazi se u rukama i nogama.  
• Postoje mnoge razlike između muškog i ženskog skeleta. Najistaknutija je razlika u karlici, zbog porođaja . Oblik ženskog karlice je ravniji, više zaobljen i proporcionalno veći da bi glava bebe mogla da prođe. Kod muškaraca su udovi duži i deblji, dok žene imaju uži grudni koš, manje zube i užu donju vilicu. Lopatice žena su više zaobljene neko kod muškaraca. Ženske kosti su podložnije osteoporozi nego kosti muškarca.
• Kosti mogu da pod odgovarajućim uslovima prođu kroz proces mineralizacije pri čemu nastaju fosili. Dobro očuvan fosil skeleta može da da podatke o veličini i obliku organizma. Na isti način kao što skelet određuje veličinu i oblik našeg tela. Za razliku od fosila, kosti našeg tela su žive, sposobne su da rastu i obnavljaju se.

Za više podataka pogledati Skeletni sistem kičmenjaka

Pretražite internet

http://depts.washington.edu/bonebio/bonStrength/calciumscale/calciumscale.html

http://depts.washington.edu/bonebio/index.html

http://www.pbslearningmedia.org/resource/lsps07.sci.life.stru.bodysystems/all-systems-are-go/

http://www.sciencekids.co.nz/videos/humanbody/skullbones.html

http://www.bbc.co.uk/science/humanbody/body/

http://cnx.org/contents/FPtK1zmh@6.11:vVxTou3V@5/Introduction

https://docplayer.gr/80153194-Skeletno-misicni-sistem-coveka-doc-dr-snezana-markovic-institut-za-biologiju-i-ekologiju-prirodno-matematicki-fakultet-univerzitet-u-kragujevcu.html

Literatura

• Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
• Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
• Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Snežana Trifunović, dipl. biolog