Skrivenosemenice

Skrivenosemenice ili Magnoliophyta (Angiospermae) su najraznovrsniji razdeo visih biljaka i istovremeno najbogatiji u biljnom svetu. Prve skrivenosemenice pojavile su se pre oko 120 miliona godina, a do danas je opisano oko 226.000 vrsta, sto je polovina danasnje flore. To su jednogodisnje i visegodisnje zeljaste biljke, zbunovi i visoko drvece. Zive u vodi i na kopnu, gde grade livade, stepe, sume i dzungle, a medju njima ima i biljaka peskova, slanih terena, pustinja, hladnih i planinskih predela. Oblast jugoistocne Azije, smatra se kolevkom nastanka skrivenosemenica, zato sto se tu srecu najprimitivnije gradjene vrste, srodni rodovi i familije kojih nema u drugim oblastima Zemlje ili se srecu sa jako malim brojem vrsta.

Morfologija

Reproduktivni organi

Dominantan polozaj rezultat je progresivnih osobina njihovih reproduktivnih i vegetativnih organa. Najvaznija karakteristika ovih biljaka je posedovanje pravog cveta, ciji su reproduktivni delovi znatno slozeniji nego kod golosemenica. U cvetu se obrazuju i klijaju spore, razvijaju gametofiti, odvija polni proces, obrazuje seme koje je organ polnog razmnozavanja skrivenosemenica i obrazuje plod koji takodje postoji samo kod skrivenosemenica, zato sto nastaje iz plodnika tucka, dela cveta karakteristicnog samo za skrivenosemenice. On je izgradjen od jednog ili vise oplodnih listica (karpela), koji obavijaju semene zametke, po cemu su skrivenosemenice i dobile ime, a oni se kasnije oslobadjaju kao zrela semena. Pored toga sto stiti semene zametke od ostrih temperaturnih promena, tucak ih stiti i od isusivanja, sto im je omogucilo da zive u susnim podrucjima, od povredjivanja od strane zivotinja oprasivaca, a postoji i sistem ,,filtrovanja” polenovih zrna, tj. onemoguceno je klijanje neodgovarajuceg polena.

Vegetativni organi

Najvaznije progresivne osobine vegetativnih organa, vezane su za sprovodni sistem. U ksilemu preovladjuju traheje. One pokazuju evolucione tokove u progresivnom razaranju poprecnih zidova, kao i u progresivnom skracivanju uz prosirenje svojih segmenata, cime se znatno poboljsava snabdevenost vodom, sto je velika prednost u odnosu na golosemenice i paprati koje nemaju traheje. Pored sitastih cevi, floem skrivenosemenica ima i celije pratilice koje regulisu rad sitastih cevi i poboljsavaju njihovu efikasnost. Dalje progresivnosti izrazene su u razvicu ksilemskih i floemskih vlakana, prostornom odvajanju potpornog i provodnog tkiva i sve ovo rezultira u opstem poboljsanju provodjenja i potpore ksilema i floema.