Skrivenosemenice
Skrivenosemenice ili Magnoliophyta (Angiospermae) su najraznovrsniji razdeo visih biljaka i istovremeno najbogatiji u biljnom svetu. Prve skrivenosemenice pojavile su se pre oko 120 miliona godina, a do danas je opisano oko 226.000 vrsta, sto je polovina danasnje flore. To su jednogodisnje i visegodisnje zeljaste biljke, zbunovi i visoko drvece. Zive u vodi i na kopnu, gde grade livade, stepe, sume i dzungle, a medju njima ima i biljaka peskova, slanih terena, pustinja, hladnih i planinskih predela. Oblast jugoistocne Azije, smatra se kolevkom nastanka skrivenosemenica, zato sto se tu srecu najprimitivnije gradjene vrste, srodni rodovi i familije kojih nema u drugim oblastima Zemlje ili se srecu sa jako malim brojem vrsta.
Sadržaj
Morfologija
Reproduktivni organi
Dominantan polozaj rezultat je progresivnih osobina njihovih reproduktivnih i vegetativnih organa. Najvaznija karakteristika ovih biljaka je posedovanje pravog cveta, ciji su reproduktivni delovi znatno slozeniji nego kod golosemenica. U cvetu se obrazuju i klijaju spore, razvijaju gametofiti, odvija polni proces, obrazuje seme koje je organ polnog razmnozavanja skrivenosemenica i obrazuje plod koji takodje postoji samo kod skrivenosemenica, zato sto nastaje iz plodnika tucka, dela cveta karakteristicnog samo za skrivenosemenice. On je izgradjen od jednog ili vise oplodnih listica (karpela), koji obavijaju semene zametke, po cemu su skrivenosemenice i dobile ime, a oni se kasnije oslobadjaju kao zrela semena. Pored toga sto stiti semene zametke od ostrih temperaturnih promena, tucak ih stiti i od isusivanja, sto im je omogucilo da zive u susnim podrucjima, od povredjivanja od strane zivotinja oprasivaca, a postoji i sistem ,,filtrovanja” polenovih zrna, tj. onemoguceno je klijanje neodgovarajuceg polena.
Vegetativni organi
Najvaznije progresivne osobine vegetativnih organa, vezane su za sprovodni sistem. U ksilemu preovladjuju traheje. One pokazuju evolucione tokove u progresivnom razaranju poprecnih zidova, kao i u progresivnom skracivanju uz prosirenje svojih segmenata, cime se znatno poboljsava snabdevenost vodom, sto je velika prednost u odnosu na golosemenice i paprati koje nemaju traheje. Pored sitastih cevi, floem skrivenosemenica ima i celije pratilice koje regulisu rad sitastih cevi i poboljsavaju njihovu efikasnost. Dalje progresivnosti izrazene su u razvicu ksilemskih i floemskih vlakana, prostornom odvajanju potpornog i provodnog tkiva i sve ovo rezultira u opstem poboljsanju provodjenja i potpore ksilema i floema.
Razmnožavanje
Skrivenosemenice se razmnozavaju
- vegetativno ,
- bespolno i
- polno.
Vegetativno i bespolno razmnožavanje
Vegetativno se razmnozavaju najcesce rizomima, lukovicama, rasplodnim pupoljcima,delovima korena, krtolama i slicno.
Kod bespolnog razmnozavanja na istoj biljci, najcesce se stvaraju dva tipa spora,manje- mikrospore, koji nastaju u mikrosporangijama i daju muski gametofit, koji nosi anteridije i vece-megaspore, koje se stvaraju u megasporangijama i od njih nastaje zenski gametofit, koji nosi arhegonije. Dolazi do oplodjenja, nastaje zigot, zatim klica i nova biljka koji ponovo daje spore i time se krug zatvara.
Polno razmnožavanje
Sto se tice polnog razmnozavanja, skrivenosemenicese kao i sve vise biljke razmnozavaju se oogamijom, medjutim redukcija muskog i zenskog gametofita odmakla je jos dalje od redukcije istih tvorevina golosemenica. U njima ne dolazi do obrazovanja gametangija, polenovo zrno nema protalijalnu celiju i celiju drske, spermatozoidi se nikada ne obrazuju, a ne srecu se ni oformljene arhegonije u embrionovoj kesici. Zenski gametofit je redukovan na nekoliko celija.Jedna jajna celija posle oplodjenja jednom od dve spermaticne celije daje embrion, a druga spermaticna celija koja takodje obavlja oplodjenje daje sekundarni endosperm-rezervnu hranu za klicu. Dakle, ovde se javlja dvojno oplodjenje. Skrivenosemenice su izuzetak zato sto su tokom evolucije formirale strukture koje omogucavaju oogamiju i bez prisustva slobodne vode. Sve ovo znacajno ubrzava polno razmnozavanje. Oplodjenju prethodi oprasivanje, medjutim polenova zrna ne mogu dospeti direrktno na semeni zametak, vec na zig, novu tvorevinu tucka za prihvatanje polena. Oprasivanje uglavnom vrse insekti.
Podela
Razdelu Magnoliophyta pripadaju klase:
- Magnoliopsida (dikotile) i
- Liliopsida (monokoptile).
Sve one rasporedjene su u preko 300 familija.
Ljudi se ovim biljkama hrane posredno ili neposredno, koriste se u svim oblastima industrije, od njih se prave tkanine, njima se uredjuju parkovi i igralista, a najvaznije je da se od njih dobija najveci broj lekova.
